Izvor: Politika, 25.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biram „Politiku”
Osim bez torte i svećica, rođendan se, izgleda, ne može proslaviti ni bez malo patetike koju ću sebi dozvoliti upravo zbog 104. godišnjice našeg lista. Kada bih verovala u predodređenje, mogla bih da kažem da je „Politika” moja sudbina: rođena sam u istom gradu u kojem i osnivači lista, pisala sam o njemu u diplomskom radu i, najvažnije, makar bilo pročitano samo kao fraza – pripadam onima koji slova nisu naučili iz Bukvara nego iz „Politike”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Moj drugi, sadašnji susret sa ovim novinama više je slučajnost. Dogodio se pre tri i po godine kada sam na samom kraju studija na Fakultetu političkih nauka videla oglas u kojem „Politika” među studentima završnih godina i apsolventima traži nove saradnike. Iako sam znala da ozbiljna štampa svuda u svetu izgleda baš tako, priznajem da me kao čitaoca nije privlačila na prvi pogled. Dileme, ipak, nije bilo. U vreme kad se gotovo svakog dana na kiosku pojavi novi list, mogla sam da odaberem i drugu redakciju. Mogla sam, verovatno, da budem i bolje plaćena i da radim u tiražnijim novinama, ali ne i u ozbiljnijim. Kasnije, kad god bi sagovornici, kolege iz drugih novina i „obični” čitaoci biranim rečima govorili o najstarijem dnevnom listu na Balkanu, bila sam sigurna da je izbor pravi. Nisam sumnjala u to ni kada su nas kritikovali, jer sam znala da nas čitaju i da nisu ravnodušni prema onome što pišemo.
A šta to „Politika” ima što drugi nemaju?
Ime i tradiciju. Evo, dajem vam deset sekundi da se setite nečega važnog u Srbiji što traje više od veka. Da li vam, osim „Politike”, nešto drugo pada na pamet?
Objektivnost i ozbiljnost. I levica i desnica, i vlast i opozicija ubeđeni su da je „Politika” na strani „onih drugih”, čime nam na najbolji način potvrđuju da smo na strani čitalaca. No, jednom zalepljenu etiketu režimskog lista nije lako skinuti. Zato istinu da je država delom vlasnik „Politike” vide kao dokaz za to dok se za druge novine i ne pita čije su, zato je i dalje čitaju „pod lupom” ne bi li makar između redova našli naklonost prema vlastima, zato se skandalom smatra samo kada „Politika” na naslovnoj strani objavi sliku folk pevačice...
Novinarska imena. Setite se čije su vesti, reportaže, izveštaji, kolumne, ilustracije i karikature za ove 104 godine objavljivane na stranicama našeg lista! A možete li da nabrojite samo tri novinarske veličine koje nisu potekle iz ove kuće ili ovde nisu objavile makar nekoliko redova? U kojim se novinama, osim u „Politici”, čitaju i tekst i potpis ispod njega?
Uticaj. Znam da ima novina u Srbiji sa većim tiražom od „Politike”, ali znam i da ozbiljna štampa u svetu ne meri snagu i uticaj tiražom. Znam da kažu da „Politiku” čitaju samo penzioneri, ali je i ambasadorima, ministrima, umetnicima, poslovnim ljudima, sportistima važna reč naših novinara i glas naših čitalaca. Ne bi, uostalom, britanski ambasador, nedavno, sasvim spontano započeo prepisku sa čitaocima „Politike” da mu nisu važni.
Ankica Marinović
[objavljeno: 26/01/2008]
