Izvor: Danas, 12.Avg.2015, 20:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bicikl diplomatija
Voziti bicikl znači biti deo zajednice, ali i deliti zajedničke vrednosti. Na tim principima je i nastala "bicikl diplomatija", koja se prvo javila u Holandiji, Nemačkoj i Danskoj, zemljama u kojima je zastupljena kultura vožnje bicikla. Ambasadori u ovim zemljama kako bi se uklopili u zajednicu seli su u svojim odelima na bicikle i vozili se do posla.
Vremenom, sve više zemalja organizuje biciklističke trke za diplomatski kor. Na ovim skupovima poznatim kao "cycle diplomacy" >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << šalje se poruka da je to "mala akcija koja ukazuje na globalne probleme". Zašto? "Bicikl diplomatija" neće obezbediti svetski mir preko noći, ali šalje jaku poruku o miru, energetskoj efikasnosti i nezavisnosti. Koliko se ratova vodilo zbog kontrole resursa, a oni treba da budu dostupni svima. U svetu koji obiluje suprotnostima, izobiljem i siromaštvom u isto vreme, neophodno je razviti svest o ekološkoj odgovornosti i jednostavnim, jeftinijim, ekonomičnijim rešenjima koja bicikl simbolizuje.
U Srbiji su organizovane dve trke "Diplomata na biciklima" tokom 2012. godine na Zlatiboru i u Banatu. Inicijator ovih događaja bio je tadašnji stalni koordinator UN u Srbiji Vilijam Infante. One su imale za cilj promociju biciklizma, turizma i ruralnih predela. Šteta što takva tradicija nije nastavljena. Mada i ovdašnji političari mogu ponovo da pokrenu ovu aktivnost, i pošalju poruku "biciklizma kao prostorne prednosti i zdravog života" i na taj način podstaknu građane da učine isto.
Da bicikl može da bude tačka spajanja dobre komunikacije i angažovanja, donosioca odluka i građana govori primer holandskog grada Groningena, sada poznatog kao "bicikl grada". Naime, tokom sedamdesetih godina prošlog veka broj automobila je brzo rastao i oni su blokirali grad. Došlo se na ideju da se stara naselja sruše i da se izgrade auto-putevi koji će prolaziti kroz centar grada. Međutim, mladi lokalni političar Van der Berg, koji je bio odgovoran za saobraćaj grada i politiku urbanizma, donosi revolucionarnu odluku o proterivanju automobila iz centra i stvaranje prostora za pešake i bicikliste.
Četrdeset godina kasnije Groningen ima dve trećine saobraćaja na biciklu i najčistiji vazduh u poređenju sa bilo kojim većim holandskim gradom.
Van der Berg je ostao upamćen po svojoj smelosti, uprkos protivljenjima kako u okviru svoje stranke tako i od strane tadašnje opozicije, ali i imućnijih slojeva društva, nije podlegao pritiscima. Kako kaže: "Bio sam ispred svog vremena, uveren da činim pravu stvar za svoj grad!" Danas stanovnici Groningena poseduju u proseku 1,4 bicikla po osobi. Prosečan broj bicikala po domaćinstvu je 3,1. Dok se broj automobila smanjuje, upotreba bicikala u gradu i dalje raste.
Jedna od inicijativa ka "biciklističkom osvešćenju" Beograda, ne bi li se u narednim decenijama približio Groningenu, jeste usluga "Parkiraj i bicikliraj", pokrenuta od strane javnog komunalnog preduzeća "Parking servis". Ova inicijativa omogućila je građanima koji koriste usluge "Parking servisa" da po ceni parkiranja koriste električne bicikle, dostupne na tri lokacije. Ovo doprinosi rasterećenju grada od velikog broja automobila i smanjenju emisije štetnih gasova.
Ipak, "bicikl diplomatiju", kao kulturu dijaloga, promociju zdravih vrednosti i dobre volje, neophodno je terminološki i praktično uvesti u Srbiju. Ako bi naši poslanici i ministri biciklima dolazili na posao, uveren sam da bi dijalog bio produktivniji, glave bistrije, ideje svežije, a budžet manje opterećen potrošnjom goriva. Razmislite.
Autor je izvršni direktor Danasa za komunikacije
