Izvor: Politika, 15.Dec.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bežična mreža osećanja sa Evropom
Svršeni visokoškolci ETF-a u Beogradu, pod budnim okom prof. dr Veljka Milutinovića, ključna su karika u lancu koji povezuje Grčku, Makedoniju, Sloveniju, Francusku, Poljsku i Srbiju. Podseća li to na „Velikog brata”?
Zamislite da u letnje jutro začujete upozorenje iz svog telefona: „Napolju je veoma vruće, osvežite se napitkom i stavite šešir na glavu pre nego što izađete!”
Nepoznati glas dopire iz nevidljive bežične mreže koja vas neprestano >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nadzire. Smesta ćete pomisliti da nam „Veliki brat” već kuca na vrata, zar ne? Na prvi pogled, zanimljiv istraživački poduhvat zaista podseća na predskazanje Džordža Orvela, ali je još rano za strahovanje.
Srbija i Evropska unija uveliko združuju svoje tehnološke osete (i osećanja), nije poznato kada će i preostala. U velikom poduhvatu svršeni visokoškolci Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu su ključna karika u lancu koji povezuje Grčku, Makedoniju, Sloveniju, Francusku, Poljsku i Srbiju.
Istraživački program (ProSense) podrazumeva da se izatka bežična mreža s mnoštvom javljača, snimača i merača (senzori) koji će prikupljati podatke za medicinske, poljoprivredne, turističke, ekološke, sportske i ko zna koje još svrhe. Zamisao je svoje prvobitno otelotvorenje doživela, kao mnogo toga u nauci, na vojnim poslovima. Ni mladi pod budnim okom prof. dr Veljka Milutinovića, odreda birani po znanju i umeću, neće odoleti a da to ne krste stručnim imenom: bežične senzorske mreže.
Iz Bajagine pesmice
U nesvakidašnje praćenje i nadgledanje upleteni su još neki, a mi za ovu priliku izdvajamo dvojicu poreklom iz Srbije: dr Srđana Krča, zaposlenog u kompaniji Erikson (Irska), glavnog usaglašivača (koordinatora), i prof. dr Ivana Stojmenovića sa Univerziteta Birmingem, jednog od vodećih za protokole (skup pravila i načela) na kojima se zasnivaju senzorske mreže. Svuda nas ima, kao u omiljenoj Bajaginoj pesmici?
Istraživanje je pod okriljem Evropske unije (u sklopu programa FP7), a obuhvata najsavremenija tehnološka dostignuća u tzv. bežičnim senzorskim mrežama, u kojima malecni nadgledači i javljači (mikrokontrolori i senzori) beleže promene u okolini i prosleđuju ih glavnom računaru na obradu. Odatle ćete, kao Mojsije iz žbuna, čuti glas s početka napisa. Postupak praćenja i javljanja osmišljen je pre desetak godina, a tek pre upola manje otpočela je primena koja se naglo širi poput šumskog požara.
Devojke i mladići s diplomom elektroinženjera u džepu raspodeljeni su u dvojke, svakoj je podeljen po jedan zadatak.
Aleksandar Crnjin i Goran Rakočević su zaduženi za „pametne trkačke staze” (dok trčkarate po Adi Ciganliji moći ćete da upoređujete koliko ste kalorija sagoreli, koliki su vam otkucaji srca, kojom brzinom napredujete, ko je ispred i iza i tako redom – a sve na mobilnom telefonu). Stanislava Stanković i Marko Stanković osmišljavaju „interaktivnu kontrolu ulice” (meri se temperatura, vlažnost, buka, količina ugljen-dioksida i ostalo i preporuke dostavljaju građanima ili prikazuju na karti). Predrag Ćirković i Žarko Perić smišljaju bežičnu spravu za praćenje srca (EEG) koja lekaru dostavlja pokazatelje srčanog bolesnika. Branko Pavlović i Milovan Kovačević pomenute mreže prilagođavaju poljoprivrednim zahtevima: prikupljanje važnih činjenica iz polja koje će poboljšati prinose.
Provera u Ljubljani
A Zoran Babović pokušava, na temelju najnovijih tehnoloških usmerenja u svetu, da smisli računarski program (softver) za objedinjenje raznovrsnih senzorskih mreža u jednu jedinstvenu iz koje će svaki korisnik izvlačiti sve što mu je potrebno.
U svetu se uveliko nastoji da se i postojeće i buduće, za sada razdvojene, objedine i da svakome, ama baš svakome, na našoj planeti bude nadohvat obilje pokazatelja pretočenih u sliku, zvuk ili slovo. Preteče su, svakako, geografske karte na Internetu (Google Earth i Virtual Earth). Srećna je okolnost, poručuju upućeni iz Microsofta, što ih održavaju brojni samostalni opsluživači (provajderi); ne postoji, dakle, jedno jedino središte iz kojeg bi se nadzirale. Za sada nema bojazni od „Velikog brata”!
Krajnji cilj jeste da se zemlje zapadnog Balkana premreže bežičnim nitima i da podaci u slici i reči budu svima dostupni istog trena (u realnom vremenu). Poduhvat bi trebalo da se okonča do prvog marta 2010. godine, iako se najavljuje da bi to moglo i do kraja sledeće i da se preostali meseci iskoriste za objavljivanje naučnih članaka i razglašavanje senzorskih mreža.
Uostalom, svako istraživačko pregnuće pod kapom Evropske unije mora da ispuni tri zadatka: da isporuči naučno-stručne radove, da urodi opipljivim inženjerskim rešenjima i da potpomogne podizanje javne svesti.
Prvo prikazivanje do sada urađenog biće od 18. do 22. decembra u Ljubljani. A do tada se sastaju svakog četvrtka u 14 sati, u zdanju čije je sređivanje i opremanje s milion dolara potpomogao bivši student ETF-a Ivan Rašović, koji je u SAD postigao zapažen uspeh. Držimo im palčeve!
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 15/12/2008]
