Izvor: Blic, 17.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bezbednost radnika na teret poslodavaca
Bezbednost radnika na teret poslodavaca
BEOGRAD - Ukoliko sadašnja verzija nacrta Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu dobije zeleno svetlo prvo u Vladi Srbije, a potom u republičkom parlamentu utvrđivanje radnih mesta sa povećanim rizikom više neće biti predmet kolektivnog ugovora između poslodavca i sindikata. Poslodavci će biti obavezni da donesu akt o proceni rizika, da taj rizik otklone i uopšte da jedini snose odgovornost za bezbednost svojih zaposlenih.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Ovo je najvažnija novina koju predviđa nacrt pomenutog zakona koji bi prema procenama nadležnih iz Ministarstva za rad i zapošljavanje tokom marta ili najkasnije u aprilu trebalo da bude utvrđen na vladi i upućen u skupštinsku proceduru.
Goran Stojanović, pomoćnik republičkog ministra za rad i zapošljavanje u razgovoru za 'Blic' objašnjava da se po sada važećem Zakonu o zaštiti na radu, koji je po mnogo čemu prevaziđen, ovo važno pitanje rešava voluntaristički.
- Utvrđivanje rizičnog radnog mesta po sadašnjem zakonu zavisi od odnosa snaga između poslodavca i sindikata i po nepisanom pravilu onaj čija volja prevlada nameće kriterijume za određivanje takvih mesta. Sa tom praksom nameravamo da prekinemo i zato smo predvideli da to više ne bude stvar dogovora ove dve strane, već da poslodavci budu obavezni da donesu akt o proceni rizika i radnog mesta sa povećanim rizikom, kao i mere za njihovo otklanjanje. Taj posao će ustvari raditi stručne i ovlašćene institucije kojima će poslodavac platiti da obave taj posao a on sam biće jedini odgovoran za bezbednost svojih radnika, navodi Stojanović, dodajući da će poslodavcima, kako stvari sada stoje, biti ostavljen rok od tri godine da ove akte donesu.
Prema njegovim rečima biće pooštrena i obaveza prijavljivanja povreda na radu, koje se sada neretko izbegavaju naročito u privatnom sektoru. Poslodavci će slučajeve povreda morati prijaviti MUP-u i Ministarstvu za rad, a ukoliko se toga ne budu pridržavali sledi im novčana kazna. I lekari koji prvi prime povređenog radnika moraće da konstatuju gde je povreda nastala i da evidenciju o tome proslede MUP-u koji će dalje obavestiti nadležno Ministarstvo za rad. Stojanović posebno napominje da su odštete koje sada radnici dobijaju male i da ih često dobijaju posle dugotrajnih sudskih procesa. Zato će kod Ministarstva za finansije biti pokrenuta inicijativa da se oformi poseban fond iz koga će se radnicima brzo isplaćivati novac na konto odštete. Pare u taj fond uplaćivali bi poslodavci, a visina uplata zavisila bi od stepena rizika rada u njihovoj delatnosti. R.Marković Ko ne shvati platiće
Poslodavci u razvijenim zemljama, kaže naš sagovornik, odavno su shvatili da ulaganje u bezbednost i zdravlje radnika nije bacanje para već ekonomska kategorija. Na taj način oni smanjenjem bolovanja i odsustvovanja radnika sa posla povećavaju profit. To polako shvataju i naši poslodavci, a sudeći prema predloženim odredbama zakona oni koji ne shvate moraće da plate, jer je nacrtom zakona propisano da se za sitnije prekršaje zakona plati novčana kazna između 150.000 i 300.000 dinara, a za teža ogrešenja od 200.000 do 400.000 dinara.
