Izvor: Politika, 07.Nov.2010, 23:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bezbednost objedinjava
Od našeg specijalnog izveštača
Halifaks, Kanada – Ni jaka kišna oluja koja je otežavala i letove i prizemljenja nije sprečila nekoliko stotina eksperata da s raznih strana dopru do, široj javnosti manje poznatog, Halifaksa i taj grad na istoku Kanade pretvore u privremeni centar – međunarodne bezbednosti. Čelnici vojnih, policijskih, obaveštajnih i drugih službi budnosti okupili su se ovde da bi svetu odavde poslali poruku da međusobnom saradnjom potisnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bar deo opasnosti kojima smo sve više izloženi – kao mete terorista, ekstremista, organizovanog i sajber kriminala, pa i mera koje u ime sigurnosti ugrožavaju građanske slobode.
Potreba za bezbednošću je jak objedinjavajući faktor – saglasni su bili učesnici juče završenog trodnevnog skupa, koji su organizovali nemački Maršalov fond Amerike i Ministarstvo odbrane Kanade. Takvu ocenu dao je i ministar odbrane Dragan Šutanovac, u razgovoru za naš list, pred jučerašnji završetak trodnevnih zasedanja, koja su pored nastupa za širu javnost, mestimično u stilu popularnih tok-šoua sa „zvezdama”, obilovala nizom susreta zagarantovane diskrecije. Najzanimljiviji mi je bio pristup učesnika da svet tretiraju kao izvor zajedničkog dobra i onog što to nije.
Uz napomenu da mi se čini da se kod nas, često, na svetska kretanja gleda kao na nebitna ukoliko mi nismo pomenuti u važnoj ulozi, upitao sam Šutanovca, u mirnijem kutku uskomešanih komunikacija u hotelu „Vestin”, kako vidi vezu između globalnih „sporednosti” i naših „važnosti”.
Odgovorio je: – Od nekadašnje pozicije da je bezbednost nedeljiva, pri čemu smo mislili samo na sebe, došli smo do uvažavanja činjenice da se svetski događaji održavaju i na nas. Ko god misli da Srbija izolacijom i neupuštanjem u globalne stvari može da izbegne globalne tokove, taj očigledno ne razume savremeni svet ni savremena kretanja.
– Nijedna zemlja ne može samostalno da rešava svetske izazove jer oni prevazilaze administrativne granice – nastavio je. Neophodnost povezivanja ilustrovao je i opaskom: – Dok se na prostorima bivše Jugoslavije ratovalo, organizovani kriminal se u njoj povezivao – ne mareći za etnička i druga diferenciranja – i, ujedno, ukazao da na isti taj način možemo da mu se suprotstavimo.
Skup je prvenstveno bio posvećen bezbednosnoj saradnji Severne Amerike i Evrope. Pri otvaranju je naglašeno da se radi o sastanku prijatelja koji imaju zajedničke ciljeve. Da li se i naš ministar osećao tako?
– Apsolutno. Činjenica da je ovde učestvovalo oko 40 državnih delegacija, kao i veliki broj nezavisnih analitičara i pripadnika nevladinih sektora, govori da postoji veliko interesovanje ljudi koji umeju da ponude određena rešenja za usavršavanje bezbednosnih struktura u svetu. Posebno mi je drago što je Srbija prvi put na ovdašnjem takvom skupu (drugom po redu) i što smo imali priliku da se zvanično sastanemo s nizom kolega među kojima s domaćinom, predstavnicima SAD, Danske i Nemačke. Iako mala zemlja, Srbiji je pridata važnost na Halifaks forumu, čiji je jedan panel bio posvećen „razvoju bezbednosne zajednice na Balkanu”.
– Postoji potreba da se pre svega stvori obaveštajna zajednica za razmenu informacija. Neko će reći da je rano za to, ali ako pogledamo probleme s kojima se susrećemo, shvatićemo da ne možemo samo da gledamo u prošlost i da pokušavamo da je ispravimo, već da treba da pokušamo da iskoristimo tu prošlost kako bismo naučili nešto za našu budućnost. U okviru saradnje vojnih obaveštajnih agencija, nedavno smo imali skup na nivou direktora i zamenika direktora, na kome je ugovorena saradnja niza zemalja. To pokazuje da postoje želja, volja i znanje da se problemi rešavaju preventivno a ne represivno. Među političkim autoritetima u Srbiji nema ni trunke sumnje, smatraju da je to pravo rešenje, i voleo bih da tako bude i kod naših kolega u okruženju i onda ćemo napraviti nešto što je dobro za sve nas.
Okupljanje u Halifaksu je sugerisalo da se organi bezbednosti povezuju bolje nego ranije na međunarodnom planu. Postoje i teze da su njihovi odnosi povremeno i bolji nego političarima.
– Zagovornik sam teze da se vojnik s vojnikom mnogo brže razume i da se vojska pitala i pita, do ratova ne bi dolazilo, jer ratovi izbijaju zbog loših političkih odluka. Međutim, izuzetno je važno civilno upravljanje oružanim snagama i treba da stvorimo takvu političku mrežu koja će profesionalcima omogućiti da sarađuju na najbolji mogućni način. Na prostoru jugoistočne Evrope, Srbija upravo čini te korake, i nedavno potpisivanje sporazuma o saradnji u oblasti odbrane sa hrvatskim ministrom u Zagrebu, pokazuje da mi idemo ukorak s vremenom, čak i brže… Poseta predsednika Tadića Vukovaru takođe je gest koji treba da relaksira sve one koji rade na zajedničkoj bezbednosti – kaže Šutanovac.
Na skupu je često isticano da je bezbednost i ekonomska kategorija, da bez nje nema ni dobrog biznisa.
Po Šutanovcu, njihova veza je ravna pitanju šta je starije kokoška ili jaje. – Uzajamno su povezane i što pre shvatimo da nam i ekonomija zavisi od bezbednosti i bezbednost od ekonomije, to će nam biti lakše da se krećemo napred.
U Halifaksu se, naveliko, razgovaralo o predstojećoj transformaciji NATO i dometima alijanse. Ministru sam napomenuo da sam nedavno čuo krilaticu da je Srbija, iako se nije kandidovala za NATO, već „praktično unutar” tog saveza jer je okružena njegovim članicama (ili onima koji računaju s tim statusom).
– Moramo biti svesni i geografskog položaja i činjenice da smo u Partnerstvu za mir. Ako pogledamo naše granice, videćemo da je Srbija već okružena NATO-om i da se tako, praktično nalazi u NATO. Pitanje članstva u NATO trenutno nije na redu, ali svakako da mi nemamo drugu opciju nego da sarađujemo sa svojim najbližim susedima, a to je upravo NATO (uz pretendente za učlanjenje).
Iz Halifaksa je Šutanovac juče otputovao u višednevnu posetu SAD. Pred odlazak je rekao da će tamo imati sastanke u Pentagonu, posebno u vrhu Nacionalne garde, kao i u Stejt departmentu i Kongresu. Održaće, rekao je, i predavanje u vašingtonskom Nacionalnom univerzitetu odbrane. Biće reči i o reformi Vojske Srbije, koja je „već izazvala pozitivne reakcije i na istoku i na zapadu” – izjavio je Dragan Šutanovac, na kraju razgovora za naš list. „Politika” je, inače, bila jedini medij iz Srbije sa izveštačem na bezbednosnom forumu u Halifaksu i narednih dana će čitaocima preneti još neke intervjue, uvide u događaje iza scene, i druge ekskluzivnosti.
Momčilo Pantelić
objavljeno: 08.11.2010.
