Izvor: RTS, 18.Okt.2015, 17:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bezbednost na radu, investicija a ne trošak
Svake godine u Srbiji oko 30 ljudi izgubi život na radnom mestu. Hiljade njih se lakše ili teže povredi, a radnici krive nesavesne poslodavce i državu koja ih ne kontroliše. Najavljene izmene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu trebalo bi da nateraju poslodavce da se pridržavaju propisa, ali i da povedu računa o preventivnim merama i obuci zaposlenih.
Radnika na rizičnim poslovima bez zaštitne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << opreme i stručnog osposobljavanja najviše je u građevini. Zato ne čudi što se 73 odsto nezgoda i smrtnih povreda događa baš u toj oblasti, a odgovornost je, kažu u sindikatu, pre svega na poslodavcima koji nerado izdvajaju novac za obuku i sredstva za bezbednost na radu. To čini tek svaki peti.
"Daleko veći broj poslodavaca se odnose kao da to nisu njihovi sugrađani, njihovi sunarodnici, kao da nisu njihovi radnici koji doprinose da na neki način ostvare neki glavni interes zbog kog otvaraju preduzeća, a to je profit. Jednostavno žele da se brzo završi posao", ističe Dušan Vuković iz Samostalnog sindikata građevinara Srbije.
Poslednjih godina evidentirano je manje povreda, ali brojke na papiru, objašnjavaju upućeni, ne poklapaju se sa stanjem na terenu.
"Vrlo često se dešava da poslodavac postigne dogovor sa povređenim i da se to ne beleži", kaže Aleksandar Milovanović iz Instituta za medicinu rada "Dr Dragomir Karajović".
Pored građevine, najrizičniji poslovi su, mereno brojem povreda i poginulih, oni u poljoprivredi i saobraćaju. Mereno nivoom stresa, najteže je hirurzima, novinarima, bankarskim službenicima, a zakon, međutim, stres ne prepoznaje kao profesionalnu bolest.
"Jedan slučaj samo, sudska presuda je da je stres uzrok povrede na radu upravo zato što je poštara napao kriminalac, uzeo pare, čovek je bio tri meseca na psihijatrijskoj klinici i to jeste povreda na radu kao uzrok stvarno taj stres što je on doživeo. U drugim slučajevima, stres je teško dokaziv", objašanjava Vera Božić Trefalt iz Uprave za bezbednost i zdravlja na radu.
Osim što utiče na kvalitet posla, stres ostavlja trajne posledice.
"Neko reaguje popuštanjem pažnje, poremećajima u psihičkoj sferi, neko ide u depresiju. Nekome se to manifestuje organskim promenama koje su vezane sa centralnim nervnim sistemom, pojavljuju se i kožne bolesti", kaže Aleksandar Milovanović iz Instituta za medicinu rada "Dr Dragomir Karajović".
Na gubitku nisu samo radnici. Procenjuje se da privreda godišnje izgubi oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda zbog smanjene produktivnosti koju izazivaju povrede i profesionalne bolesti. Stručnjaci upozoravaju da nijedan propis to neće ispraviti dok poslodavci ne shvate da ulaganje u mere bezbednosti i zdravlja na radu nisu trošak već investicija.
.jpg)
