Izvor: Glas javnosti, 20.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez zavičaja si niko i ništa, ali...
PETROVAC NA MLAVI - Svega nekoliko hiljada mladih Braničevaca iz inostranstva krenulo je ovog leta sa svojim roditeljima na odmor u zavičaj. Mnogo više njih nije ni pomislilo da se uputi sa roditeljima u rodni kraj, već su odmor potražili na plažama širom sveta.
- Mnogi retko dolaze u zavičaj. U više od polovine od 190 braničevskih sela mogu se na prste izbrojati oni koji su pohrlili u rodnu kuću svog oca ili majke. Najčešći razlog dolaska su svadbe i druga veselja. U selu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Ranovcu je bilo šest gastarbajterskih veselja u julu i avgustu. Došao sam sa sinom i ćerkom iz Ciriha u selo, gde gradim hotel - kaže Branimir Obretković iz Ranovca.
Mladi zemljaci su stigli i u sela Čašljeva Bara i Topolovnik kod Velikog Gradišta, Mustapić i Kaona kod Kučeva, Starčevo i Šetonje kod Petrovca na Mlavi, Kobilje i Boževac kod Malog Crnića.
Stigla je nova, treća generacija, koja se rodila, školovala i rasla u inostranstvu. U razgovoru s njima saznala sam da se oni ne osećaju kao Srbi i to je osnovni razlog njihovog sve ređeg dolaska u domovinu. Oni dobro znaju kako se tamo živi, tamo su im svi prijatelji, tamo im je ceo život, radno mesto, ljubavi, budućnost... Zašto bi želeli da dođu u prazne očeve i dedine kuće. Oni koji su vezani za dede i babe dođu samo da ne bi naljutili svoje roditelje, na nekoliko dana i brzo se vraćaju u Beč, Cirih, Pariz... Branislav Jović iz okoline Velikog Gradišta već šest godina je u Beču na studijama. On je jedan od onih koji najčešće dolaze u zavičajno selo. I ne samo da dolazi, nego rado sedne za traktor, pomaže dedi u skupljanju letine. Ali, nema nameru da se vraća uskoro.
ZNAJU NEMAČKI BOLJE OD SRPSKOG
- Rođeni u evropskim zemljama, bolje govore nemački i engleski jezik nego srpski - kaže politikolog Svetlana Josimović iz Požarevca. Prošlo je definitivno vreme klasičnih gastarbajtera prve i druge generacije koji su u inostranstvo odlazili, mukotrpno radili i onda taj novac trošili na gradnju kuća i dvoraca u Srbiji.
- Ne žalim za Srbijom nego guram dalje i mislim na sebe kad već Srbija nije mislila na mene kad je trebalo - kaže Branislav. - Nisam mogao da se zaposlim u zavičaju, otišao sam posle završene Više poljoprivredne u fabriku voća u Petrovcu na Mlavi i kad sam video da je na rubu propasti, spakovao sam se i odmah na Zapad kod roditelja. Kažu, bez zavičaja si niko i ništa. Možda, ne znam. Videću da li je tako kroz nekoliko godina - kaže Jović.
Više hiljada mladih u Braničevu i danas stalno traže način da izađu iz zemlje.
- U Beču radim više od osam godina. Navikao sam na život u inostranstvu i tuđina mi polako postaje kuća koju ne bih nikada dao za drugu. Primetio sam da u zadnje vreme sve više ima naših ljudi koji u državi u kojoj žive kupuju kuće i stanove. Ne verujem da će iko ko je kupio nekretninu u Austriji da se vrati u Srbiju. Infrastruktura u selima i manjim gradovima je izuzetno loša, nove fabrike nisu otvorene, poljoprivreda je zapuštena. To je tužno, ali svako gleda kako je njemu najbolje - kaže mladi kamiondžija Toplica Stojanović iz okoline Petrovca na Mlavi.
