Izvor: Politika, 12.Mar.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez stipendije hiljade studenata sa visokim prosekom
Zbog masovnih učestalih visokih ocena pooštreni uslovi za dobijanje stipendije: granica sa proseka osam i po podignuta na devet
Veliki broj studenata sa visokim prosekom ovih dana obija pragove prosvetnih vlasti u nadi da će njihove žalbe biti uvažene i da će ipak ostvariti pravo na kredit ili stipendiju, koje su primali i prethodnih godina. Neki od njih su zbog nepotpune dokumentacije ostali skraćeni za oko 8.000 dinara mesečno, drugi su odbijeni jer su pre toga primali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kredit, a ima i onih kojima se stručna praksa u inostranstvu nije računala kao efikasno studiranje.
Svi oni, nisu ni razmišljali do kakvih će problema doći kada su prošlog leta poslanici izmenili Zakon o učeničkom i studentskom standardu, kojim su pooštrili uslove konkursa i granice za stipendiju pomerila sa proseka osam i po na – devet.
Našoj redakciji se prva javila Tatjana Zavađa iz Šapca, koja kaže da je uspevala da održi prosek na studijama arhitekture iznad devet. Posle završene prve godine master studija dobila je stručnu praksu preko IAESTE u Njujorku i tamo provela osam meseci. Kako se ispostavilo, iskustvo u jednom od poznatih arhitektonskih biroa u Njujorku zbog kojeg je zamrzla godinu, na šta ima pravo po zakonu, koštala je – stipendije. Iako je imala visok prosek i predala svu potrebnu dokumentaciju, odbijena je jer ne ispunjava uslov o efikasnosti studiranja.
Njena „drugarica po muci”, Danica Cvitkovac koja studira Geografski fakultet kaže da pripada grupi onih koji su odbijeni zbog dokumenta koji je pogrešno izdala Nacionalna služba za zapošljavanje.
– Umesto potvrde da smo nezaposleni i prijavljeni, dobili smo potvrdu da nismo prijavljeni na evidenciji službe za zapošljavanje i to je bio razlog za odbijanje, iako smo u roku predviđenom za žalbe dostavili ispravan dokument. Ima nas dosta koji su odbijeni zbog kako kažu, nepotpune dokumentacije, iako su prošle godine primali i naknadno dostavljene papire. Znam devojku sa prosekom 10 koja nije dobila stipendiju jer nije imala kopiju lične karte – priča nam Danica koja ima prosek 9,42.
U ime grupe od dvadesetak studenata pete godine Arhitektonskog fakulteta priča Anica Ćirković, koja je imala tu „nesreću” da joj je prosek 8,99.
– Uložili smo grupnu žalbu Ministarstvu prosvete, ali pismeni odgovor još nismo dobili. Svi imamo isti problem – pošto su promenjeni uslovi konkursa, stipendiju ne možemo da dobijemo, a nemamo pravo ni da konkurišemo za studentski kredit, jer smo ga već svi koristili, što je takođe novi uslov, koji ranije nije postojao u konkursu.
Dejan Todorović se nadovezuje na ovu priču i kaže da su većina oštećenih dobri studenti koji rade volonterski na fakultetu.
– Iako smo na budžetu, studiranje arhitekture je skupo, dešava se da nedeljno moramo da izdvojimo po dve, tri hiljade, a kada je ispit pet, jer imamo dosta crteža, seminarskih radova, materijali za makete su skupi… – priča Dejan.
U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da su studenti imali dovoljno vremena da se raspitaju koja su dokumenta potrebna, kao i da su rang-liste zaključene.
Stevica Pivarski, rukovodilac Grupe za učeničke i studentske kredite i stipendije, objašnjava da je jedan od uslova konkursa efikasnost studiranja, a da ona podrazumeva davanje godine za godinom. Kada je reč o grupnoj žalbi studenata arhitekture, odgovor je napisan, očekuje se da ga potpiše ministar prosvete.
– Grupa studenata nam je prosledila zahtev za oslobađanje od studentskog kredita posle završenih osnovnih studija, što smo mi i učinili, jer u pitanju su sve dobri studenti. Međutim, oni su nastavili master i opet konkurisali za kredit, a po pravilima konkursa nije moguće da se posle toga dobije kredit. Oni su imali mogućnost da konkurišu za stipendiju, ali samo ukoliko su imali prosek iznad devet, tako da sami snose odgovornost za nastalu situaciju – objašnjava Pivarski.
Na naše pitanje zašto su pooštreni uslovi konkursa, kada se godinama unazad stipendija dobijala sa prosekom iznad osam, Pivarski odgovara da je problem nastao posle uvođenja „bolonje”, kada se dramatično povećao broj studenata sa visokim prosekom, a budžet za stipendije ostao isti.
– Školske 2000/2001. godine smo imali 1.147 stipendija, a školske 2012/2013. čak 14.021. Kada smo videli taj raspon, a morali smo i da povećamo iznos stipendije sa 6.100 na 8.400 i to sve sa istim budžetom, bili smo prinuđeni da pooštrimo uslove konkursa, što je urađeno zakonskim izmenama u leto prošle godine – kaže Pivarski.
On dodaje da je za aktuelnu školsku godinu podeljeno 8.500 stipendija i 11.600 kredita.
Sandra Gucijan
objavljeno: 13.03.2014.
.jpg)
