Izvor: Politika, 26.Jun.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez škole nema ništa
Elvis je mlad i zreo, razmišlja i govori da će se truditi da nastavi školovanje da ne bi morao da prosi
Romski dečak lepog imena Elvis ima samo dvanaest godina. Pohvalio se da mu je 17. septembra rođendan. Rođen je u Nemačkoj, gde su mu živeli roditelji i gde je redovno išao u školu. Kada su se vratili ovde, prestao je, ali ne želi da prekine s učenjem.
– Jeste pauza, ali moram da nastavim školovanje. U Nemačkoj sam završio pet razreda, voleo sam da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << učim i bio sam odličan. Kad smo se vratili, od moje škole – ništa. Govorili su mi šta će mi više, znam da čitam i pišem, ali se ja s tim ne slažem.
U Svratištu su zainteresovani da deci koja su vredna i žele da uče to treba i omogućiti. Tako će i Elvis 1. septembra da nastavi sa školom.
– Radujem se. Bez škole nemam ništa. Ako završim školu moći ću da kažem da sam nešto uradio.
Elvis je mlad, ali više je nego jasno da je zreo i da zaista misli to što govori i da će se truditi da nastavi školovanje.
– Jeste pauza, ali ne mari. Najvažniji su volja i spremnost da učiš.
Pametan dečak ozbiljnog lica kaže da je teško biti Rom, jer, da bi se školovao, najpre moraš, pored romskog, da savladaš i srpski jezik. Većina roditelja nigde ne radi i deci ne može da priušti ni najosnovnije, a ne neki luksuz u koji, kako on misli, spada i poneki slatkiš.
Za majku kaže da je završila pet razreda, a za oca ne zna šta ima od škole jer nikada o tome nisu pričali. Zato i žive teško, jer bez škole ne može da se dobije posao.
Elvis smatra da je sticanje znanja najvrednije i neophodno da bi se ostvarile mnoge želje koje ima i on i romska deca, kao i sva deca sveta.
– Znaš li poreklo Roma?
– Znam, Indija.
Živi u baraci. Ima još dva brata i sestricu kojoj je samo 10 meseci i žali se da je neuhranjena.
– Baš je mršava.
Elvis prosi. To se smatra radom na ulici. A šta drugo da radi kada nemaju prihode?
Sve pare koje zaradi proseći na uglu ulica u kraju u kome živi odnosi majci. Nikada to nije mnogo novca. Teško je prositi: ako sunce žeže – pretoplo je, a i opasno je dugo biti na jakom suncu. Kada pada kiša sklanjaš se od nje...
Kako kaže, ima ljudi koji su spremni da daju novac, nisu to velike sume, ali ima i onih koji ga psuju što prosi.
– Zato i hoću da učim, da kada porastem ne moram da mislim na prošnju već da radim.
Živi na periferiji grada, u baraci koja je tesna za sve i u njoj je jedan krevet i dušeci na podu na kojima spavaju on i braća. Žao mu je što mora da izađe na ulicu i prosi, ali nema drugog izbora, jer majka ima bebu i mora da je čuva, a sakupljanje sekundarnih sirovina ne donosi dovoljno novca da bi ova višečlana porodica živela bolje.
Snežana Prljević
-------------------------------------------
Deca sve pamte
Svoj prilog možete da uplatite na žiro račun:
205-127261-97 Komercijalna banka na ime Centar za integraciju mladih sa naznakom Politika;
SMS-om na broj 1019 (samo za korisnike MTS mreže). Cena 25 dinara (PDV uključen u cenu). Sva prikupljena sredstva namenjena su projektu „Svratište za decu ulice”
objavljeno: 27/06/2010
