Izvor: Blic, 07.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez rasporeda časova
Bez rasporeda časova
Za oko 90.000 đaka koji će u septembru krenuti u prvi razred počeće nov sistem obrazovanja, u kome će škola za taj uzrast više ličiti na igraonicu. Gledaćemo da sistem strogog sedenja u klupama, gde je učitelj frontalno sučeljen s decom, bude izmenjen, pa da deca sede u krugu oko učitelja i slično.
Testiranja koja su rađena pokazuju da naši đaci nisu funkcionalno pismeni, odnosno ne znaju da reše problem koji se pred njih postavlja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iako znaju puno činjenica. Osim tih razloga za reformu školstva, postoji i naš cilj da se obavezno obrazovanje produži, kako bismo imali sve obrazovanije generacije. Tu je i dodatni sociološki faktor da decu koja su u najosetljivijem periodu, dakle u 15. godini, vežemo još godinu dana za sredinu na koju su navikli, dakle osnovnu školu, čime ih izlažemo manjim opasnostima - objašnjava u razgovoru za 'Blic' motive za reformu obrazovanja dr Gašo Knežević, ministar prosvete i sporta u Vladi Srbije.
Šta će konkretno biti izmenjeno u sadašnjem sistemu obrazovanja i koga će reforma prvo obuhvatiti?
Prva promena je produžavanje osnovnog obrazovanja sa osam na devet godina, podeljeno u tri dela: tri godina nastava sa učiteljicom, tri godine mešovit rad učitelja i nastavnika i tri godine razredna nastava. Ova promena odnosiće se na prvake i oni su jedini koje će reforma zahvatiti sledeće školske godine. Tokom prva dva razreda deca će biti opisno ocenjivana, još nije precizirano kako. Neće biti rasporeda časova, što znači da će učitelji u zadatim okvirima moći sami da rasporede časove, čak i tako da, na primer, cele jedne nedelje rade srpski jezik, a sledeće nešto drugo. Neće biti normiran svaki čas i svaki sekund na času, jer sada postoji instrukcija za svaki čas, pa se zna, kada se uči poluprečnik, a kada recimo kocka. U pogledu broja časova, prvaci neće biti rasterećeni, naprotiv imaće isti ili za desetak odsto veći broj časova. Međutim, do sada su deca nakon časova zapravo prenosila učionicu u kuću, gde su radila domaće zadatke, uzimala dopunske časove. Mi hoćemo da oni sada uče u školi, da im ostavimo slobodno vreme za kuću, ali i da im damo bolje uslove da u školi savladaju sve. Prvaci će osim srpskog jezika, matematike, poznavanja prirode i društva, fizičkog i likovnog, učiti i jedan strani jezik i informatiku, naravno tamo gde ima uslova za to.
Postavlja se pitanje nedostatka nastavnog kadara i opremljenosti škola kompjuterima. Hoćete li obezbediti jednake uslove za svu decu?
Što se tiče prvaka, isti problem je kod informatike i stranog jezika, a radi se, pre svega, o nedostatku kadrova. Ako kroz donacije rešimo tehničke probleme, moraćemo da rešimo i kadrove. U 50 odsto škola već imamo kadrove za strani jezik u prvom razredu.
Ukoliko učiteljica ima kvalifikaciju za strani jezik, utoliko bolje. Pošto većina roditelja želi da im dete uči engleski jezik, u pregovorima smo sa filološkim fakultetima, koji su nam rekli da bi za te potrebe bio dovoljan gornji srednji nivo znanja jezika po evropskim standardima. Zato ćemo ući, preko testa koji će izraditi filološki fakulteti, u proces prijema ljudi, koji čak slučajno znaju jezik i ispunjavaju uslove znanja. Nakon toga za te ljude biće organizovana pedagoška nastava, čime će biti spremni za škole. Pošto to sve neće biti gotovo do septembra, polovini prvaka, koji ne počnu sada sa učenjem stranog jezika biće to nadoknađeno kasnije. To ćemo nivelisati u toku školovanja. Moramo 2010. godine izbaciti jednu generaciju koja je ista, uniformna.
Kada su u pitanju kompjuteri, mogu reći da grad Beograd ima plan da do kraja ove godine sve srednje škole opremi kompjuterima, a u Beogradu vam je 25 odsto naših škola. Generalno gledano, nivo zadovoljenja u pogledu broja kompjutera ispunjava 25 odsto naših škola. Dakle, 75 odsto je nivo potreba od idealnih 100 odsto, što je 16 kompjutera po školi. Trenutno smo u pregovorima sa vladama Italije i Španije, koje spremaju donacije u te svrhe, i očekujem da će to brzo početi da se realizuje. Obećao sam i mislim da će to biti ispunjeno u saradnji s lokalnom zajednicom i donatorima, da do septembra imamo u svakoj srednjoj školi po 16 kompjutera. I za osnovne škole problem kompjutera se mora postupno rešavati kroz donacije.
Kada se mogu očekivati novi udžbenici?
Kod velikih promena, uvek je problem da udžbenici prate istom brzinom reforme. Mislim da će nam udžbenici za prvi razred kasniti mesec ili dva, dakle, očekujem ih u oktobru ili novembru. Ono što znam je da cena udžbenika ne bi trebalo da bude veća od sadašnje, jer ova generacija prvaka mora kupiti nove udžbenike, ne može ih naslediti. Cena kompleta za prvake bi trebalo da bude oko 1.200 dinara, a u dogovoru sa Ministarstvom za socijalna pitanja ćemo obezbediti popuste za socijalno ugrožene.
Niste li malo ishitreno ušli u ovu reformu s obzirom na to da nedostaju profesori jezika, kompjuteri, udžbenici?
Meni je bitno da 1. septembra imam spreman sistem i to mogu da garantujem. Puno rasprava smo vodili oko toga kada je dobro vreme da se nešto uradi. Mislim da je pripremni period od dve godine dovoljan da postavite sistem. Ne vidim zašto bismo odlagali reforme. Komotnije je meni da kažem: 'Hajde da ne ulazimo u još jednu veliku borbu', ali ova zemlja vapi za reformom obrazovanja. Ubrzano pripremamo novi zakon o osnovnoj i srednjoj školi i dogovorio sam se u Vladi da taj zakon ima prioritet. On bi u maju trebalo da se nađe pred poslanicima Republičke skupštine. Srednja škola tri godine
Kod nas postoji navika da primarno plus sekundarno obrazovanje, dakle osnovna i srednja škola traju 12 godina, i tako će i ostati. To znači da će srednja škola trajati tri godine, osim za neke struke, poput medicinske, koje su nam već objasnile da zbog prakse ne mogu da traju samo tri godine. Prva generacija koja će ući u reformisanu srednju školu su sadašnji đaci petog razreda osnovne škole. Ceo proces reforme mora biti okončan i kompletiran 2009/2010. Zakon o univerzitetu tek sledeće godine
Mislim da pre 2004. godine ne možemo dobiti novi zakon o univerzitetu. Do 2010. godine moramo napraviti evropske univerzitete u skladu s Bolonjskom deklaracijom, a u zakon možemo uneti tranzitorne odredbe, koje mogu reći da fakulteti status pravnog lica gube recimo 2007, a ne 2004. godine i slično. Dakle, možemo se dogovoriti. Nažalost, neko je hteo da izazove sukob između ministarstva i rektorata, tamo gde sukoba objektivno nema. Mislim da smo izgladili nesporazume s rektoratima, a moja ideja je da ne ostavimo sve promene za 2009. godine, već da promene rasporedimo kroz vreme, da postepeno uvodimo novine.
Do novog zakona, sadašnji zakon ostavlja dosta slobode, pa recimo sistem bodovanja na fakultetima umesto ispita možemo paralelno uvoditi. Oni fakulteti koji su fleksibilniji već od sledeće godine mogu takav sistem. Na primer, čujem da Akademija umetnosti već sprema bodove i da će biti spremna za to.
