Izvor: Blic, 06.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez promene raspoloženja birača od januara
Na narednim lokalnim izborima 32 odsto građana Srbije glasalo bi za Srpsku radikalnu stranku (SRS), 26 za Demokratsku stranku (DS), a 13 odsto za Demokratsku stranku Srbije (DSS), pokazali su rezultati najnovijeg istraživanja Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).
Ti rezultati istražavanja javnog mnenja, kako je rečeno na konferenciji za novinare CeSID-a, bitno se ne razlikuju od onih dobijenih u januaru pred parlamentarne izbore.
Od približno 2,2 miliona birača >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Srbiji koji bi glasali na narednim lokalnim izborima, koji još nisu raspisani, osam odsto glasalo bi za Socoijalističku partiju Srbije, šest za Liberalno-demokratsku partiju, pet za G17 plus i tri odsto za Srpski pokret obnove.
Najpopularniji političar i dalje je lider DS-a i predsednik Srbije Boris Tadić (14 odsto), a slede zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić (10 odsto), kao i predsednik DSS-a i premijer Srbije Vojislav Koštunica (7 odsto).
Problem apstinencije i dalje je ozbiljan izazov izbora u Srbiji, navode u CeSID-u i dodaju da se povod za to može naći u podatku da 62 odsto birača smatra da nema apsolutno nikakav uticaj na politiku.
Građani najveće nepoverenje imaju u Skupštinu Srbiju (48 odsto) i sudstvo, zatim u predsednika Vlade (47 odsto), Vladu Srbije (46 odsto) i u predsednika Republike (39 odsto).
U CeSID-u navode da je u poslednjih desetak istraživanja sprovedenih u proteklih nekoliko godina, svega četiri odsto ispitanika navelo da ima visoko poverenje u Skupštinu Srbije.
Kada je rec o spoljnoj politici, 34 odsto građana smatra da bi Srbija trebalo da se osloni na Rusiji, a 32 odsto na Evropsku uniju, a i dalje je visok procenat građana koji smatraju da Srbija treba da uđe u EU (60 odsto).
Gotovo polovina birača (48 odsto) bi bila spremna da se odrekne Evrope u zamenu za Kosovo i Metohiju, pokazali su rezultati istraživanja, a od ukupnog broja ispitanika njih 70 odsto nije spremno da ponovo uđe ni u kakav oružani sukob zbog Kosova.
Među ispitanicima, 12 odsto pretežno domaćica i penzionera smatra da bi trebalo ući u oružani konflikt sa Albancima ili međunarodnom zajednicom u slučaju nezavisnosti Kosova.
Pardoks je, kako navode u CeSID-u, da građani nemaju poverenje u državne institucije, a imaju u državu, kao i to što među građanima vlada veliko nezadovoljstvo i nepoverenje u politiku i državne isntitucije, a većina odgovara da je zadovoljna svojim životom.
Tri četvrtine građana nezadovoljno je standardom i ekonomskom situacijom, a dve trećine političkom situacijom.
Istraživanje je sprovedeno od 9. do 17. juna, metodom intervujua na uzorku od 1.677 ispitanika na teritoriji Srbije, bez Kosova i Metohije.
