Izvor: Blic, 16.Jun.2008, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez profita nema dobrog novinarstva
Profit je potreban novinama i novinarima i ne utiče na kvalitet vesti. Ono što je bitno jeste da se novinari prilagode novim okolnostima izveštavanja u kojima internet i besplatne novine imaju sve veću ulogu, zaključci su panelista Svetskog kongresa medija u okviru sesije „Da li trka za profitom guši medije".
Oni su se složili da se tržište novina znatno proširilo i da se pogled na vesti iz ugla čitalaca s godinama promenio. Te promene je potrebno prihvatiti, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne boriti se protiv njih.
Mihael Ringier, predsednik Upravnog odbora „Ringier AG" i jedan od učesnika rasprave, istakao je da u eri interneta i besplatnih novina mnogi novinari moraju da redefinišu svoj opis posla.
- Pogrešno je mišljenje da su tabloidne novine one koje se obraćaju glupom čitaocu, već su to one koje imaju dobre ideje. Danas se prodaje samo ekskluzivnost. Ekskluzivnost je jedina forma novinarstva koju još možemo da prodamo, jer su čitaoci spremni da plate samo ono čega nema ni na internetu ni u besplatnim novinama.
Direktorka dnevnih novina „Hurijet" iz Istanbula Vuslat Dogan Sabanči nije se složila sa tezom da zarade utiču na kvalitet vesti i novinarstva i uporedila to sa stvaranjem profita u drugim industrijskim granama.
- Da li profit smeta hlebnoj industriji, da li profit ubija „Ferari". Kao i svakoj industriji, treba nam profit da zaštitimo slobodu, da nastavimo da poboljšavamo kvalitet i da se prilagođavamo promenama.
Ona dodaje da je vest uvek bila predmet kritike i da nije mrtva, baš naprotiv.
- Vest je življa nego ikada, a jedino je pitanje da li su novine ugrožene. Na to pitanje mogu da odgovorim i sa da i sa ne. Tiraži nekih novina su sve manji, ali u suštini, ova industrija prolazi kroz tranziciju koju moramo da prihvatimo. Nama je u „Hurijetu" cilj da stvorimo što bolju vest, ali samo uz profit možemo da održimo nezavisnost - ističe Sabanči.
Da trka za profitom ne dovodi u pitanje ni budućnost novina ni samih vesti, potvrdio je i treći govornik u okviru sesije Dejvid Montgomeri, direktor „Mekom grupe".
- Mislim da je profit dobar za vest. Vesti su danas mnogo više agresivne. Naravno, potrebno je prilagođavati se novim uslovima rada u kojima internet igra veoma važnu ulogu. Nekada sam razočaran mladim novinarima koji nisu spremni da se prilagode tim novim uslovima.
Montgomeri dodaje da novine moraju da se pomire s tim da su izgubile monopol „poslednje vesti" i da čitaoci imaju svoje mišljenje i da žele da budu aktivni učesnici u novinarskoj praksi.
- Baš zbog toga novine moraju da uključe čitaoce, moraju da stimulišu njihovo učešće i reakcije - objašnjava Montgomeri. Kongres se sutra završava svečanim koncertom Bobana Markovića na Kalemegdanu, a pre podne biće održane još dve sesije -Međunarodna saradnja novinara i Granice tolerancije: Šezdesetogodišnjica deklaracije o ljudskim pravima UN.
Nagrada za fotografiju godine
Generalni sekretar Medijske organizacije jugoistočne Evrope (SEEMO) Oliver Vujović uručio je na Kongresu posebne nagrade koje je žiri te organizacije dodelio učesnicima ovogodišnjeg Betinog konkursa za fotografiju godine.
Fotoreporterka skopskog „Dnevnika" Maja Zlatevska dobila je nagradu SEEMO, koja se od ove godine dodeljuje fotografu koji se u regionu najuspešnije bavio ljudskim pravima. Specijalnu povelju iz iste oblasti SEEMO je dodelio fotografu beogradskog lista „Blic" i agencije Rojters Marku Đurici.
Pavol Mudri, direktor novinske agencije SITA Novinari u Srbiji su suviše uključeni u politiku
Kada smo dolazili u Beograd, moja žena i ja smo pomislili kako je ovo naša Bratislava iz 70-ih godina prošlog veka, priča Pavol Mudri, direktor privatne novinske agencije SITA iz Slovačke, jedan od učesnika ovogodišnjeg Svetskog kongresa, za koji kaže da je odlično organizovan.
- Novinari iz raznih zemalja mogu da sarađuju i ovaj kongres je dokaz za to. Mi se sastajemo svake godine, razmenjujem iskustva i to funkcioniše, ali treba nam vremena - objašnjava Mudri.
Pokušavajući da odgovori na pitanje o opstanku vesti u trci za profitom, on ističe da se dobri mediji mogu da se naprave samo ako se poseduje novac.
- Dobro i kvalitetno novinarstvo je nešto što dovodi čitaoce, veliki broj čitalaca donosi novac od reklama. A ako nemate novca, ne možete da izdajete dobre novine. To je veliki problem i mislim da nismo dovoljno raspravljali o ovim temama do sada.
Mudri se osvrnuo i na stanje novinarstva i situaciju u Jugoistočnoj Evropi.
- Mislim da u ovom delu Evrope novinari još žele da se mešaju u politiku umesto da pišu o njoj. Mislim da je to problem. Mi smo u Slovačkoj to iskusili u ranim devedesetim godinama, ali mislim da smo sada daleko od toga. Novinari treba da budu posmatrači dogaćaja, a ne učesnici. Moje lično mišljenje je da su na Balkanu novinari isuviše uključeni u politiku. To se odnosi, naravno, i na Srbiju. Mi smo novinari i izveštači. Nismo političari. Ali, to je bolest svih zemalja u tranziciji. Ja sam protiv toga - zaključuje Mudri.
