Izvor: Politika, 28.Maj.2014, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez preventive mogli smo samo da spasavamo živote
Posle ove bitke mora se promeniti strategija, treba doneti nove zakone o vodama i finansiranju vodnih delatnosti kako bi se obezbedili stabilni budžeti za vodoprivredu
Nadležni u Obrenovcu su preduzeli sve mere neophodne za zaštitu života i imovine, tvrdi u razgovoru za „Politiku” Goran Puzović, direktor „Srbijavoda”, uz napomenu da je to mesto pod jurisdikcijom uprave Beograda i „Beogradvoda”. RHMZ je 10. maja, tri dana pre kiše, prognozirao neverovatnu količinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vode. Znalo se i gde će biti najviše padavina. Šta su „Srbijavode” preduzele u tom trenutku? „Poslali smo ljude na nasipe, crpne stanice i ustave da pogledaju da li sve funkcioniše i ima li oštećenja koja treba hitno zatvoriti. U Užicu smo očistili korito Đetinje koje je u prethodnom poplavnom talasu zatrpano otpadom. U Šapcu i drugde smo zatvorili mesta gde su do tada obavljani radovi koji nisu završeni. Sve akumulacije su ispražnjene da bi prihvatile talas pre nego što stigne do naselja”, kaže Puzović.
Znajući nedostatke sistema brana i nasipa u krajevima koji će biti zasuti kišom, da li ste mogli predvideti obim poplava?
Dunav i Sava postepeno stižu iz inostranstva i dnevno mogu narasti do 30 centimetara, što daje vremena da postavimo odbranu. Poplava nas je zadesila od voda koje nastaju u Srbiji, brdsko-planinskih tokova koji su podivljali za nekoliko sati. Čemernica, koja leti gotovo presuši, za 12 sati je postala bujica koja nosi sve pred sobom. Reke koje tvore Kolubaru spojile su se za nekoliko sati. U Valjevu je Kolubara srušila deo obaloutvrde i pretila silosu. Da se on srušio, nastalo bi zagušenje posle čijeg pucanja bi posledice po grad bile nesagledive.
Zar nije mogla ranije da se uvede preventivna zaštita i od bujičnih tokova?
Tri brane su nam nezavršene već tridesetak godina. Za bujične tokove su nužne akumulacije koje mogu zadržati poplavni talas, kao i retenzije, prostori za primanje poplavnog talasa. Ako na preventivi ništa nije urađeno, možemo samo da spasavamo živote.
Da je brana Stubo-Rovni završena, da li bi Valjevo prošlo bolje?
I ono i mnogi drugi gradovi, samo da smo imali uslove da poplavni talas na vreme uhvatimo u akumulacijama. Pošto akumulacija Stubo-Rovni nije završena, plašili smo se da bismo njenim punjenjem pogoršali situaciju, jer ne bismo mogli gospodariti vodom u akumulaciji. U nju je tog dana ušlo oko 5 miliona kubika vode, ali smo mogli zadržati 25-30 miliona kubika, pa da talas u Valjevu bude niži i sporiji. Da je završena brana Selova iznad Kuršumlije, mogli smo umiriti Toplicu. Kuršumlija, Prokuplje i Doljevac bili bi bolje branjeni. Akumulacija Svračkovo, koja se gradi iznad Arilja, zadržala bi deo talasa koji se kretao ka Čačku. Kao što su Vrutci iznad Užica, Grlište iznad Zaječara i ostalih četrdesetak akumulacija zadržale deo vode i sprečile još teže poplave.
Šabac nisu spasili džakovi nego izliv Save u Hrvatskoj. Da se Kolubara nije izlila još na rudarskim kopovima, šta bi se desilo Obrenovcu?
Da se Tamnava, Kolubara ili Ljig nisu izlivali uzvodno, došao bi brži i snažniji poplavni talas. Zato duž reka moraju postojati delovi koji se ne brane od izlivanja već služe za usporavanje vode koja se kreće ka gradovima. U njima je bez dozvole podignuto mnogo objekata koje sad moramo štititi, ali je to nemoguće i zato su oni stalno plavljeni.
Dobrovoljci svedoče da ih maltene nigde nije sačekao neko da ih uputi, da ni džakovi nisu bili spremni, da su se sami organizovali. Kakva je to bila još veća dezorganizovanost u Šapcu, pa je jedino tu štab za vanredne situacije smenjen?
Sami ste opisali tu dezorganizovanost.
Da li biste i vi na čelo štaba postavili načelnika Generalštaba ili nekoga od svojih inženjera?
Po zakonu, mi dajemo stručnu pomoć štabovima i to smo radili neprekidno, sve vreme dok je trajala odbrana. Vojska je najorganizovaniji deo našeg društva. Zašto je to bio general Diković a ne neko drugi, stvar je trenutka i procene.
U trenutku kad se traže dobrovoljci za Šabac, pokrajinski štab traži pomoć za Sremsku Mitrovicu. U čemu je bila razlika između Šapca i Mitrovice i kad je njima pomoć stigla?
Nasipi na mitrovičkoj strani su na višoj koti i bezbedniji od 12 kilometara nasipa na šabačkoj strani. Zato je prva opasnost bila u Šapcu. U Mitrovicu smo ljude usmeravali čim smo dobili njihov zahtev.
Predstavnici države na kritike kažu: lako je biti general posle bitke. Vi ste bili general u ovoj bici. Da je opet morate voditi, da li biste nešto uradili drugačije?
Posle bitke se mora promeniti strategija. Potrebno je doneti nove zakone o vodama i finansiranju vodnih delatnosti kako bi se obezbedili stabilni budžeti za vodoprivredu. Moramo izgraditi neophodne brane i akumulacije sa retenzijama, nastaviti antierozivne radove u slivovima bujičnih tokova, primeniti nove tehnologije i dobru svetsku praksu. Država 20 godina nije dovoljno ulagala u zaštitu od voda. Ne izdvaja se ni polovina sume za redovno održavanje nasipa. Nove objekte za zaštitu smo pravili isključivo kreditima Svetske banke, koja je pre nekoliko meseci odložila odluku o novom aranžmanu sa Srbijom. Moramo menjati način odbrane, jer klimatske promene traže da se drugačije organizujemo i podignemo preventivu na viši nivo.
-------------------------------------------------
Krupanj je raznet u jednom naletu
Bilo je žalbi kako su i Smederevska Palanka i Krupanj ostali bez pomoći?
Pomoć je stizala na vreme, onoliko brzo koliko smo, rastrzani svuda po Srbiji, mogli da je pošaljemo. Krupanj je raznet u jednom naletu od nekoliko sati. U Palanci smo uradili sve što smo mogli, ali spojili su se Jasenica i bujični tokovi sa svih strana.
Vladimir Vukasović
objavljeno: 28.05.2014.
