Izvor: RTS, 01.Maj.2010, 18:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez prava na rad na Kosmetu
Na evidenciji pokrajinske Nacionalne službe za zapošljavanje, na Kosovu i Metohiji nala 23.000 nezaposlenih. Pri kosovskim elektranama više od 5.000 radnika već 11 godina čeka da se vrati na svoja radna mesta.
Na Kosovu i Metohiji, na evidenciji pokrajinske Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se 23.000 nezaposlenih, a samo pri kosovskim elektranama više od 5.000 radnika već 11 godina čeka da se vrati na svoja radna mesta.
Direktorka pokrajinske Nacionalne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << službe za zapošljavanje u Kosovskoj Mitrovici Danijela Vujičić izjavila je, povodom obeležavanja praznika rada, 1. maja, da je jedan od uzroka nezaposlenosti što na Kosovu i Metohiji već dugi niz godina nema nikakve proizvodnje.
"Jedino mala i srednja preduzeća mogu da naprave neki pomak da imamo što više zaposlenih lica i da Nacionalna služba kroz svoje obuke, sajmove zapošljavanja, uradi jedan korak napred i da u nekoj budućnosti jedan određeni broj lica nađe uhlebljenje", rekla je Vujičićeva Tanjugu.
Pošto poslodavci koji žive na području centralnog i juga Kosova nisu bili u prilici da prisustvuju sajmu zapošljavanja na severu Kosova početkom aprila, Vujičićeva je najavila sajam zapošljavanja u Štrpcu 3. juna, u organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Član izvršnog odbora sindikata termoelektrana Kosovo-Obilić Milorad Trifunović naveo je da je blizu 8.000 radnika površinskih kopova i termoelektrana Kosovo-Obilić 1999. godine proterano sa svojih radnih mesta.
"Danas više od 5.000 radnika čeka da se vrati na svoja radna mesta, dok je u međuvremenu veliki broj njih penzionisan, a, na žalost, mnogo ih je i preminulo", rekao je Trifunović.
Nepodnošljivi uslovi za život
Mnogi su proterani i žive u Srbiji kao prognana lica bez ikakvih materijalnih uslova za normalan život, 50 posto je ostalo da živi na Kosovu i Metohiji i žive u veoma teškim uslovima.
"Mnogi su u enklavama, neki su raseljeni u severnom delu Kosova Metohije. Svi oni jedva čekaju da se vrate na svoja radna mesta", istakao je Trifunović.
Zahvaljujući solidarnosti radnika Elektroprivrede Srbije, radnici termoelektrana i kopova Obilić danas žive od primanja koja iznose 60 odsto od prosečne zarade radnika u Srbiji, a do skoro su primali svega 42 odsto.
Radnici su se pojedinačno obratili i Sudu za ljudska prava u Strazburu ne bi li bila doneta odluka da se vrate na svoja radna mesta, što bi im omogućilo da žive od sopstvenog rada, a ne od solidarnosti kolega.
Direktorka Doma zdravlja u Gračanici Rada Trajković ocenila je da je položaj radnika srpske nacionalne pripadnosti jako težak jer su, kako kaže, izgubili pravo na svoja radna mesta odmah nakon dolaska međunarodne zajednice, jer su proterani iz svih institucija, a na njihova mesta su primljeni pripadnici albanske nacionalne zajednice.
Trajkovićeva je navela da je do današnjeg dana o tim radnicima brigu preuzeo Beograd, ali da još uvek ne postoje pravi dogovori o sudbini tih ljudi u smislu finansijske i moralne nadoknade za gubitak radnih mesta.
"Veliki broj, više desetina hiljada Srba, danas je, na žalost, bez radnih mesta i svoju sudbinu vezao je za nešto što je, ja bih rekla milostinja, suprotno onome što oni inače žele da budu i što su bili", rekla je Trajkovićeva.
Prema njenim rečima, mnogi od njih dostojanstveno i stručno radili su svoje poslove, a danas mnogi žive od minimalca, na ivici egzistencije.
"Normalno da su u ovom trenutku i pripadnici albanskog naroda žrtve nekih drugih dešavanja unutar Vlade Kosova", rekla je Trajkovićeva, ukazujući na korupciju, koju je međunarodna zajednica već obznanila.
Direktorka Doma zdravlja u Gračanici je ocenila da su "svi ljudi koji žele da žive od svog rada u ovom trenutku ugroženi na različite načine i od različitih elemenata.
