Izvor: Politika, 06.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez posebnih apoteka za neregistrovane lekove
U hitnim slučajevima Agencija za lekove može da izdaje dozvole za uvoz deficitarnih medikamenata Najava dr Vasilija Antića, doskorašnjeg pomoćnika ministra zdravlja, da će od 1. juna građani u određenim internacionalnim apotekama moći da kupuju neregistrovane lekove pala je u vodu. Kako saznaje "Politika", u hitnim slučajevima će Agencija za lekove imati pravo da izdaje dozvole za uvoz deficitarnih medikamenata, ali to ne znači da će doći do otvaranja lanca apoteka koje će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << baviti tim lekovima.
Podsećamo da je pre nekoliko meseci Ministarstvo zdravlja usvojilo Pravilnik o uvozu neregistrovanih lekova. Pomenutim dokumentom, kako je objašnjeno, predviđeno je otvaranje apoteka u kojima će moći da se nabavi šestomesečna terapija lekovima koji su do sada uglavnom bili švercovani, a svaki "internacionalni" farmaceut (zbog bezbednosti i zdravlja ljudi) imao bi zaduženje da čuva recept i da ga stavi na uvid inspektorima, koji bi obilazili apotekarske ustanove.
– Da bi pacijent dobio neregistrovani lek u internacionalnoj apoteci, njegov lekar će morati da popuni poseban obrazac koji će od Ministarstva zdravlja dobiti svaka ustanova. Kako bi se sprečile zloupotrebe, na obrascu mora da stoji da nema zamene za taj lek na našem tržištu i da pacijent boluje od bolesti koja je ozbiljna. Tako se ne može desiti da se, recimo, uvoze neregistrovani lekovi za pritisak ako već postoji isti takav kod nas koji je registrovan – najavljivao je dr Antić.
U Ministarstvu zdravlja kažu da se neće osnivati posebne apoteke za uvoz ovih lekova i da će se postupak uvoza obavljati onda kada pacijent dobije potvrdu od lekara, koji mu preporučuje njegovu upotrebu, a koja sadrži sve podatke o leku i pacijentu kome je lek propisan.
– Sa potvrdom lekara pacijent će se obratiti apoteci, koja preko ovlašćene veledrogerije uvozi lek. I zdravstvena ustanova može da podnese zahtev za uvoz leka koji nema dozvolu za stavljanje u promet i to isključivo za lečenje pacijenata u toj ustanovi uz odgovarajuću dokumentaciju. Prethodnu saglasnost za uvoz lekova apoteci ili drugoj zdravstvenoj ustanovi daje Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije. Ministar zdravlja propisuje uslove za uvoz ovih lekova. Pravilnikom će biti propisan obrazac kojim lekar, odnosno zdravstvena ustanova pokreće postupak uvoza leka. Ministarstvo zdravlja će vršiti kontrolu ovog postupka, bez čijeg poštovanja ne može doći do uvoza leka koji nema dozvolu za stavljanje u promet – objasnili su u Ministarstvu zdravlja.
U ovoj instituciji napominju da lekari imaju pravo da propisuju lekove koji nisu dobili dozvolu za stavljanje u promet pod uslovom da takav lek već ima dozvolu za stavljanje u promet u nekoj zemlji EU ili drugoj državi koja ima iste ili slične standarde u proizvodnji i prometu lekova. Agencija za lekove vodi računa pri davanju saglasnosti za uvoz lekova koji nemaju dozvolu za stavljanje u promet u Republici Srbiji.
– Bez uvoza ovakvih lekova pacijenti bi bili uskraćeni za lekove od kojih im često zavisi život, jer je tržište u Srbiji malo pa proizvođači nemaju interes za pokretanje postupka za dobijanje dozvole u Republici Srbiji za tako male količine – tvrde u ovoj ustanovi.
Činjenica je da lekari pacijentima često propisuju neregistrovane lekove koji mogu da se nabave ispod tezge u određenim apotekama, za koje se pri tom zna da ih u svako doba dana i noći imaju. Nije nepoznato ni da ih apotekari prodaju bez griže savesti i sumnje da će pacijent, možda, i da strada ukoliko određeni medikament nije u redu ili mu je prošao rok. Reč je o lekovima poput "miofleksa", "motilijuma", "ditropana", "intala"...
Sunčica Veličković, članica Udruženja "Farmaceutsko jezgro", kaže da se na tržištu Srbije najviše švercuju medikamenti poput "sintroma 4", leka za razređivanje krvi, "utrogestana" koji uzimaju trudnice, "rezohina" koji piju pacijenti oboleli od artritisa, "dijamoksa" koji se pije kod oboljenja pčnih krvnih sudova i "nitrofurantoina", medikamenta koji se koristi u slučaju urinarnih infekcija. Ona tvrdi da je ovo udruženje 3. maja uputilo dopis Ministarstvu zdravlja sa preporukama na koji se način može regulisati promet neregistrovanih medikamenata.
Stručnjaci naglašavaju da pacijenti moraju da imaju na umu da ime leka na kutiji koji kupuju mora da bude ispisano na srpskom jeziku ili bar uputstvo za njegovo korišćenje. U suprotnom, problem može nastati onda kada čovek iz neznanja popije određene tablete, koje su, možda, švercovane u torbama iz obližnjih zemalja i čuvane na visokim temperaturama čime se menja osnovno dejstvo leka.
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 06.07.2007.]
