Izvor: Blic, 01.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez perspektive za Bor, Kragujevac, Smederevo...
Bez perspektive za Bor, Kragujevac, Smederevo...
Prema istraživanjima koje je sproveo Institut G17, po svim ekonomskim pokazateljima i perspektivama za oporavak privrede, u najtežoj situaciji u Srbiji se nalaze Kragujevac, Bor, Smederevo i Niš.
Danilo Šuković, direktor centra za makroekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka, smatra da su najugroženiji u svakom slučaju Bor i Majdanpek, za koje se teško može naći investitor, ali i Kragujevac. Tu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su i gradovi na jugu - Niš i Leskovac.
- Teško je izdvojiti gradove u kojima je situacija najcrnja, ali recimo da su to Kragujevac, Smederevo, Kikinda i Leskovac, pa i Pančevo, Bor i Majdanpek za njih su sjajni - procenjuje za 'Blic' Jovan Ranković, profesor ekonomije, objašnjavajući da je najgora perspektiva za gradove koji se oslanjaju na preduzeća u oblasti industrije i rudarstva, saobraćaja i veza. Po mišljenju Rankovića, u najgoroj situaciji je crna metalurgija koja ima 90 milijardi gubitaka. Glavninu duga, 85 odsto, snosi smederevska železara čiji je broj radnika već smanjen s 12.000 na 7.000. 'Ukoliko ih Amerikanci budu preuzeli, a čujem da hoće, svešće broj radnika na 4.000', kaže Ranković.
Predsednik SO Bor Krsta Kalčić očekuje da će Vlada Srbije održati obećanje i gradu ponovo udahnuti život. Međutim, Kalčić ističe da je u Boru ugašeno preduzeće 'Društveni standard' i Rudnik bakra 'Cerovo', ali i da preduzeća za poliester-folije, abrazive, ventile za pneumatike, lak žice, konfekcije... uopšte ne rade. I u drugim preduzećima RTB 'Bor' kapaciteti se koriste sa desetak odsto.
Borani danas žive na račun sive ekonomije, a lokalne vlasti im gledaju kroz prste svesni situacije u kojoj se nalaze. Pre deset godina u ovoj opštini bilo je zaposleno 28.000 radnika, a sada tek nešto više od 18.000. Stručnjaci tvrde da gradovi koji žive od rudnika mogu da opstanu samo ukoliko se rudnici privatizuju, za šta trenutno ima malo izgleda.
- Samo Niš, na primer, ima privredu kapaciteta skoro kao cela Crna Gora. Niske cene proizvoda i neiskorišćeni kapaciteti u prethodnoj deceniji doveli su ih do bankrota - kaže profesor Ranković. Međutim, privreda Niša opterećena je i sa gotovo 40.000 nezaposlenih. Nekadašnji giganti Elektronska i Mašinska industrija Niš odavno više nisu to ni po broju zaposlenih, ni po proizvodnim mogućnostima. U EI je do sada privatizovano sedam fabrika, pretežno dokapitalizacijom, dok je u MIN taj proces u začetku. Za druge dve velike firme, 'Vulkan' i 'Nisal', očekuju se ponavljanja tendera jer prvi nisu uspeli, dok će DIN i 'Niteks' prvi put biti na tenderu. Većina od oko 3.000 radnika koji su kao tehnološki višak otišli iz EI i MIN, kao i onih koji su ostali bez posla u manjim firmama, živi od preprodaje robe na buvljacima.
Iako Loznica, u odnosu na broj stanovnika, sa preko 11.400 nezaposlenih predstavlja svojevrsnog rekordera u Srbiji, prema izjavama čelnika ove opštine obnavljanje proizvodnje u HK 'Viskoza', zatim razvoj malih i srednjih preduzeća i izgradnja industrijske zone Šepak predstavljaju projekte u kojima žitelji ove opštine mogu da traže perspektivu.
HK 'Viskozu' je, uz realizaciju socijalnog programa, napustilo gotovo 4.000 od 6.000 zaposlenih, a preostali iščekuju najavljenu obnovu proizvodnje. Društvena preduzeća srednje veličine u Loznici i okolini nisu u stečaju ili pred likvidacijom, ali proizvodnje u njima ili nema ili se odvija s malim kapacitetima.
Zbog neredovnih ili malih zarada radnici ovih preduzeća, kao i bivši radnici HK 'Viskoza', mahom su se opredelili za sitnu trgovinu na buvljaku, a veliki je broj stanovnika ove opštine koji za život zarađuju švercom preko Drine.
Od 33.000 stanovnika Priboja stalno zaposlenje sada ima 2.500, ali to ne znači da oni i primaju plate. Još 7.500 ljudi čeka bilo kakav posao, a među njima je i preko 500 lica s fakultetskim diplomama. Pre jedanaest godina Priboj je imao oko 13.000 zaposlenih na tadašnjih 36.000 stanovnika, te kao takav važio za jednu od tri najprosperitetnije opštine u Srbiji. E. B. Pomoć od 75 evra mesečno
U Kragujevcu je do sada zatvoreno pet preduzeća. Stečaj je uveden u 'Sobovici', 'Crvenoj zvezdi', Fabrici hrane, 'Ortoteksu' i 'Romaniji', dok su u najtežem položaju 'Partizan', Fabrika za preradu sirove kože, 'Filip Kljajić', preduzeće za izradu galovih lanaca sa 1.730 radnika, kao i 'Diork', preduzeće za izradu teške konfekcije, sa preko 400 radnika. Na birou za zapošljavanje evidentirano je 23.500 radnika, a svi oni koji se nalaze na spisku Zavoda za zapošljavanje mesečno primaju oko 75 evra u dinarskoj protivvrednosti. Tačan broj onih koji rade na crno se ne zna. Majdanpek živi od penzionera
Budući da platu u Majdanpeku retko ko dobija, a ne postoje ni dopunski prihodi koje bi građani mogli da ostvare, pomoć zaposlenima uglavnom stiže od penzionera koji su u ovom gradu najboljestojeća kategorija s najredovnijim primanjima. Stav Vlade Srbije je da bi Majdanpek svoju šansu trebalo da nađe u malim i srednjim preduzećima u drvnoj industriji i turizmu, ali je u tim oblastima zasad malo toga realizovano, dok jedinoj društvenoj firmi koja se bavi drvnom industrijom 'Pireč' preti likvidacija. Mada zatvorenih firmi još nema, malo je onih kojima zatvaranje ne preti. Usitnjavanje giganata
- Kraljevačka privreda ima perspektivu u usitnjavanju giganata i njihovoj privatizaciji - kaže Mile Korićanac, načelnik Raškog okruga. Po njegovim rečima, ovo se prvenstveno odnosi na Fabriku vagona koja je u procesu restrukturiranja, i na 'Magnohrom', gde je u toku podela preduzeća na pet manjih celina.
Od većih preduzeća u Kraljevu ne postoji nijedno koje je zvanično zatvoreno, tako da mnoga faktički rade iako se nalaze u stečajnom postupku. U toku je stečajni postupak za konfekciju 'Budućnost'. Konfekcija 'Rudnik' deli sudbinu milanovačke centrale, a u njoj već dve godine stoje mašine... I deo građevinskog preduzeća 'Kablar' je otišao pod stečaj. Oni koji su u međuvremenu proglašeni tehnološkim viškom ili su napustili firme određene za privatizaciju, kao i one firme koje su u stečajnom postupku, ili su uzeli otpremninu iz socijalnog fonda. Na Tržištu rada se nalazi oko 3.000 Kraljevčana koji po šest meseci ne primaju nadoknadu. Preprodaja robe na pijaci, početak manjeg privatnog biznisa ili povratak selu uglavnom su zanimanja za koja se opredeljuju Kraljevčani koji su nekada radili u Fabrici vagona, 'Magnohromu', 'Kablaru', 'Jasenu'... D. M.
