Izvor: Politika, 13.Jul.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez nevolje nema bogomolje
U paraklisu i na odeljenjima čačanske bolnice za šest godina pričestilo se 2.528, a ispovedilo 3.175 bolesnika
Čačak – Na kapiji Gradske bolnice u Čačku, 23. jula 2004. godine, otvoren je i osvećen paraklis u kome se do sada 64.441 vernik pomolio za zdravlje i spas duše. Bogomolja od desetak kvadrata u portirnici, posvećena svetima Kozmi i Damjanu, dnevno dočeka po 30 posetilaca u poseku, a ima dana kad ih bude i više od dve stotine.
– Prostorije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kojima bogoslužimo i radimo često su pretesne da bi primile sve vernike. Takođe, mnogi posetioci bolesnika svraćaju u paraklis i mole se Bogu za svoje obolele roditelje i srodnike – kaže za „Politiku” protojerej stavrofor Branko Kerkezović, koji činodejstvuje u ovom hramu i na bolničkim odeljenjima.
Ovde se svake nedelje i praznikom služi liturgija, uoči praznika i akatist, posle čega duhovnik pričešćuje pokretne bolesnike. Zatim odlazi na odeljenja gde obavlja ispovesti i pričešća, čita molitve za ozdravljenja i pomazuje osveštanim uljem.
– Na odeljenja idem kad je to odobreno i primereno, poštujući raspored koji određuje medicinsko osoblje i posebna pravila kakva važe, recimo, na intenzivnoj nezi ili u koronarnoj jedinici. Uočio sam, ako je to zanimljivo, da smo najradosnije dočekani od pacijenata na psihijatrijskom odeljenju – pripoveda Kerkezović koji, od 2008. godine i odlaska u penziju, rukovodi ovim duhovnim mestom.
U crkvenim poslovima pomaže mu Radmila Škipić, takođe penzioner, koja je svojevremeno bila sekretarica na hirurškom odeljenju čačanske bolnice. Ona pedantno beleži sve posete i činodejstva pa se tako zna da je za šest godina u paraklisu i na odeljenjima pričešćeno 2.528, a ispovedilo se 3.175 bolesnika, da je očitana 421 molitva za obolelog ili molitva u tuzi duševnoj, te da je pričest primilo 4.258 ostalih vernika.
– Pacijenti sa odeljenja zovu da im se dođe, poziva nas i rodbina od kuća i traži molitve, i sestre sa odeljenja dovode bolesnike da bi se pomolili – veli Radmila Škipić.
Crkvica na bolničkoj kapiji ima veću posetu nego hramovi na glasu u okolini, i Kerkezović je u prošlonedeljnoj službi rekao da je na božićnom bogosluženju u jednom manastiru kod Čačka video samo 16 vernika. Otkuda toliko posetilaca u paraklisu?
– Jedna narodna poslovica kaže da bez nevolje nema bogomolje – ističe sveštenik.
Kako reaguje bolestan čovek kad vidi popa iznad svoje postelje?
– Skoro svi se obraduju. Dugo, pola veka, sveštenik je viđan samo po grobljima i na parastosima, i ljudima smo bili nalik anđelima smrti, pa kad vide popa misle – kraj je. Sad je nešto drugo, narod se dosta opravoslavio, duhovno prosvetio i opismenio.
Paraklis će 14. jula obeležiti krsno ime, a i uprava bogomolje ima jednu molbu, civilnu doduše:
– Obratili smo se Ministarstvu za nacionalni investicioni plan u Vladi Srbije da nam dodeli lokaciju u bolničkom krugu gde bismo sazidali hram sa svim arhitektonskim elementima i ukrasima, svojstvenim našem crkvenom graditeljstvu. Jer, sada smo smešteni u jednoj trošnoj zgradi sa napuklim zidovima i krovom koji prokišnjava – veli prota Kerkezović koji 42 godine nosi svešteničku odeždu.
Gvozden Otašević
objavljeno: 14.07.2010.
.jpg)
