Izvor: Blic, 24.Sep.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez napretka u borbi protiv korupcije
Srbija je i dalje zemlja koja ima veliki problem s korupcijom. U istraživanju „Transparensi internešenela", od 180 zemalja zauzela je neslavno 85. mesto, sa indeksom korupcije od 3,4. Isti indeks imaju Crna Gora i Albanija, a iza nas, od zemalja u regionu, samo je Bosna i Hercegovina. Stručnjaci ukazuju da se poslednjih godina ništa ne čini na suzbijanju korupcije.
U konkurenciji zemalja iz regiona, naša zemlja se našla pri samom dnu, pokazuju podaci međunarodne nevladine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << organizacije „Transparensi internešenel", koja je predstavila listu zemalja rangiranih po indeksu percepcije korupcije.
- Podaci su zabrinjavajući jer posle pet godina sporog ali konstantnog napretka beležimo zastoj u suzbijanju korupcije i popravljanju ugleda zemlje - kaže Vladimir Goati, predsednik „Transparentnosti Srbija".
Indeks korupcije naše zemlje od 3,4, ostao je isti kao i 2007. godine, tako da smo prošlogodišnje 79. mesto zamenili 85, koje delimo s Crnom Gorom, Albanijom, Indijom, Madagaskarom, Panamom i Senegalom. Srbiju su sustigli ili prestigli susedi iz Crne Gore i Makedonije, a prednost Hrvatske i Slovenije se povećala i pored postojećih problema s korupcijom.
- Nikada nismo bog zna kako dobro stajali na CPI-u. Ocene su nam uvek bile nezadovoljavajuće. Najveći problem je to što smo ove godine ponovili prošlogodišnju ocenu. Prvi put izostao je bilo kakav napredak, a to se ne sme ignorisati. To je krajnje ozbiljno upozorenje i povod za preispitivanje koncepcije na koju se borba protiv korupcije kod nas zasniva - kaže za „Blic" Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.
On kaže da ne smemo više ignorisati ogroman raskorak između proklamovanog i normativnog, s jedne strane, i dešavanja u realnom životu, s druge. Mnoštvo antikorupcijskih normativnih akata, zakona, strategija i planova jeste važno, ali oni sami po sebi ne mogu doneti željene rezultate.
- Činjenica je da Vlada konstantno gura probleme pod tepih. Sve antikorupcijske institucije rade u potpuno neadekvatnim uslovima, a Uprava za javne nabavke i Državna revizijska institucija u, doslovno, katastrofalnim. A što se tiče principa transparentnosti, slobode pristupa informacijama, preglednosti poslovanja vlasti, više je nego očit žestok otpor, a Vlada godinama ne aktivira mehanizme koji bi taj otpor slomili - precizira Šabić.
I Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da nije dovoljno samo doneti antikorupcijske zakone.
- Vlast je pokazala slabost i nepostojanje dobre volje da obezbedi uslove za rad regulatornih institucija, kao što je Državna revizorska institucija. To znači da nemamo kontrolu javnih nabavki, budžeta. Ovde ne postoji ozbiljna namera za borbu protiv korupcije - kaže Baraćeva.
Programski direktor „Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić ocenio je da je na zastoj u napretku Srbije uticalo više činilaca, među kojima su dva izborna procesa, dugotrajni pregovori o formiranju nove vlade, pauza u radu parlamenta i neusvajanje neophodnih antikorupcijskih zakona.
Nenadić je ukazao da izborna kampanja nije iskorišćena da bi se od političkih aktera dobili konkretni programi za borbu protiv korupcije.
- Srbija od 2005. godine ima antikorupcijsku strategiju, ali njena primena kasni, a sprovođenje obaveza se ne prati na sistematski način. Takođe, zabeleženo je nazadovanje na polju kontrole finansiranja stranaka. Za razliku od prethodnog perioda, u poslednju godinu dana je manje bilo obaveštavanja javnosti o otkrivanju organizovanih kriminalnih grupa. Ne možemo ni reći na kakve su sve probleme istražni organi nailazili jer rad policije i tužilaštva nije javan - ističe Nenadić.
Na borbu protiv korupcije, prema Nenadićevoj oceni, negativno se odrazilo i to što nije okončana reforma pravosuđa niti je bitno popravljen ambijent za poslovanje: korišćenje zemljišta, dobijanje dozvola i odobrenja, kao i zaštita od samovolje i iznuđivanja od inspekcijskih organa.
Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da stepen korupcije u zemlji utiče i na strana ulaganja i da bi bilo bolje da je Srbija u tom polju bar malo napredovala.
- Jedan od važnih elementa za potencijalne strane ulagače je stepen korupcije. Ako je taj stepen visok, strani investitori se plaše kako će se snaći i to ih odbija - kaže Kovačević.
Politička volja
Ministarka pravde Srbije Snežana Malović rekla je da korupcija u Srbiji postoji, ali da je percepcija o stanju mnogo veća nego što je korupcija zaista prisutna, pa je zato neophodno osnovati agenciju za borbu protiv korupcije, koja će moći da sagleda stvarno stanje nivoa korupcije u Srbiji. Prema njenim rečima, Vlada Srbije je jednoglasno prihvatila predloženi zakon o agenciji za borbu protiv korupcije, „što govori o političkoj volji za stvarno suzbijanje korupcije".
Bez novih zakona nema napretka
Rezultati istraživanja jasno govore da nema napretka u odnosu na prošlu godinu. To je još važnije kad se ima u vidu da su istraživanje radile Svetska banka i kompetentne organizacije, od kojih očekujemo pomoć. Ovi rezultati su ujedno i njihov stav o tome dokle je Srbija stigla, kaže za „Blic" Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke, i dodaje da je važno što pre usvojiti novi zakon o javnim nabavkama.
Korupcija u zemljama regiona
mesto, indeks
Srbija 85 3,4
Hrvatska 62 4,4
Slovenija 26 6,7
BiH 92 3,2
Crna Gora 85 3,4
Makedonija 72 3,6
Mađarska 49 5,1
Rumunija 70 3,8
Bugarska 72 3,6
Albanija 91 3,4
Grčka 57 4,7
