Izvor: Blic, 01.Jun.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez muža ni u komšiluk
U naselju Burdinci u Vranjskoj banji samuje oronula prizemljuša u kojoj je nekada sa suprugom živela i izrodila sinove Isu i Ćerima znamenita Malika Eminović. Ova romska lepotica po kojoj je književnik Borisav Stanković stvorio dramski lik Koštane umrla je 1945. u 73. godini i ne zna joj se grob. Ali svi znaju za njen neodoljiv stas i crne oči zbog koje je muž ni u komšiluk samu nije puštao i glas zbog kog je kralj Aleksandar Karađorđević obilazio kafane u Vranjskoj banji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Pre nekoliko dana u 83. godini umrla je i Koštanina unuka Đika Demković, koja je najviše ličila na slavnu babu i koja je brinula o njoj kad je ostarila. Priču o slavnoj ciganskoj lepotici priča Koštanin unuk, Dine Ajdinović, koji tvrdi da je njegova baba bila izuzetno lepa i da su za njom uzdisale mnoge čorbadžije.
- Baba Malika rođena je u Vranju. Njen otac svirao je violinu, brat klarinet, a ona je s njima pevala, udarala u daire i igrala. Njihova muzička grupa bila je jedna od najpoznatijih, a svirali su i po kafanama i privatnim slavljima. Za velike pare moj je pradeda Maksut Rašitović kupio Maliku kada je imala nepunih 19 godina. Zbog nje je ostavio ženu i sina - priča Malikin praunuk Srboljub Maksutović, koji nosi prezime po pradedovom imenu.
Koštana je očarala vranjske čorbadžije. Svojevremeno, zbog izuzetne lepote Maliku su i žene zagledale. Pradeda Maksut zbog toga se retko odvajao od nje i bio je jako strog. Bez njega čak ni u komšiluk nije smela da ode. Nije ni čudo, kad su njena lepota i glas bili toliko poznati da je u Vranjsku banju dolazio i kralj Aleksandar Karađorđević da je sluša i gleda. A ona je pevala i kada je ostarila.
- Maliku je Bora Stanković video u jednoj kafani dok je još bio gimnazijalac iako je đacima tada bilo zabranjeno da ulaze na takva mesta. Bio je radoznao, hteo je da proveri koliko su tačne priče o njenoj izuzetnoj lepoti i izvanrednom glasu. Ušao je Bora u kafanu i video Maliku, ali sa njom nikada nije reč progovorio. Ipak, kasnije je o njoj napisao dramu - priča praunuk.
Malika je 1926. godine, po nagovoru advokata, tužila Boru Stankovića i to kada je poznati pozorišni komad već uveliko počeo da se izvodi po teatrima širom Srbije. U tužbi je Malika od poznatog srpskog pisca tražila deo autorskog honorara. Pošto je bila nepismena, jedan advokat ju je nagovorio da traži pravo na deo honorara, priča Srboljub Aritonović, kustos u Muzej-kući Bore Stankovića.
Mediji su bili na strani Bore Stankovića i Koštana je izgubila spor. Zbog bede i teškog života Malika se propila. Previše čašica na kraju ju je koštalo i života. Nezgodno je ogrebala nogu i pošto nije htela da potraži pomoć lekara umrla je od trovanja krvi 1945. godine u 73. godini. Kažu da je na sahrani bilo nekoliko stotina Cigana i drugih poštovalaca njene pesme i igre.
U Vranju više nema nijedne kafane u kojoj je pevala. Kuća u kojoj je nekada živela danas je u jadnom stanju. Zidovi su napukli, stepenice koje vode do oronule prizemljuše samo što se ne sruše. U više navrata Srboljub Maksutović i još nekoliko Koštaninih potomaka obraćali su se vlastima da finansijski pomognu renoviranje njene kuće. Od toga, zasad, nema ništa.
