Izvor: Politika, 21.Maj.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez „Džervina” i njegove vile
Poznati knjaževački poljoprivredni kombinat propao je u privatizaciji, a gradski simbol već je ruina
Knjaževac – Neobična građevina, koja dominira na severozapadnoj uzvišici iznad grada još od 1939. godine, Knjaževčanima je najduže poznata pod imenom vila „Džervin“, po nazivu nekada moćnog poljoprivrednog kombinata, kome je pripadala gotovo tri decenije. Bila je i sama nekada moćna, kao i „Džervin“, najuočljiviji simbol Knjaževca, a sada je ruina.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Čuvena su bila vina iz „Džervina“ u zemlji i svetu, čuvena je bila i vila. Ali, više nije tako. Opustošen je brend „Džervina“, nastradao u privatizaciji, a vila je još samo izdaleka simbol nekadašnje moći i Knjaževca i njegovog nekada moćnog kombinata.
Iščezla je iz sećanja mnogih knjaževačkih žitelja i priča kako je ovu građevinu u četvrtoj deceniji minulog veka sagradio čuveni knjaževački i beogradski kafedžija i hotelijer Đorđe – Đoka Cvetković. Simbolizovala je njegovu moć. U to vreme bogati Knjaževčanin uložio je u nju oko milion ondašnjih dinara. Ulog je bio veliki, ali veliko je bilo i bogatstvo graditelja. Bio je vlasnik i čuvene beogradske kafane „Kolarac“, i veliki vojni liferant, i jedan od pionira srpske kinematografije. Bio je i jedini zastupnik za čuveno „plzensko“ pivo.
Vila letnjikovac sagrađena je na Džervinovom brdu, na imanju Đokinog oca Tase, poznatog knjaževačkog trgovca. Sin Đoka je poželeo da ona liči na zamak u češkoj banji Karlabad, gde se on često družio sa evropskim bogatašima onog vremena. Raskošna građevina, sa prizemljem, dva sprata i vidikovcem, bila je iznutra opremljena najluksuznijim nameštajem od masiva. Iz Češke su tu stigle i najskuplje sanitarije sa kaljevim pećima, a građevina je bila opasana i ukrasnim zidom visine tri metra.
Vila je imala i sopstveni vodovod i kanalizaciju i rezervoar za 300 litara vode na vrhu građevine. Divili su joj se i spolja i iznutra, a ugledan je bio i vinograd okolo vile. Na 85 ari bile su zasađene sve najpoznatije sorte grožđa onog vremena.
Tako je bilo sve do smrti vlasnika, 1947. godine. Okončao je bez naslednika, napušten od svih i zaboravljen. Našao mu se u nevolji samo Moša Pijade, revolucionar i državnik, s kojim se družio u Beogradu. Njemu je Knjaževčanin Đoka slao pakete u zatvor, a Moša je njemu kasnije, usamljenom i bolesnom, slao lekove iz Beograda u Knjaževac.
Knjaževački hroničar Branislav Stojadinović zapisao je da je vilu od Đoke, testamentom, nasledila njegova sluškinja Milica Dvoržak-Prvulović. Od nje je vilu 1967. godine otkupio poljoprivredni kombinat „Džervin“. U njoj je godinama bila smeštena administracija ovog kombinata, čije je „zlatno doba“ trajalo od 1970. do 1985. godine. Pet godina kasnije vila je rekonstruisana u atraktivan ugostiteljski objekat, sa kuhinjom, restoranom i 14 ležajeva. „Džervin”, međutim, dospeva u finansijske nevolje pa njegovu vilu 2002. godine preuzima Jugobanka. A od Jugobanke, takođe u nevoljama, već oronulu, vilu kupuje knjaževačka privatna firma „Đokić“.
Niko tačno ne zna šta novi vlasnik smera sa ovom građevinom, ali, sve je više onih koji strepe da će vila doživeti žalosnu sudbinu „Džervina“, koji je od najmoćnijeg kombinata u Timočkoj krajini – zapošljavao je 2.000 radnika, imao gotovo deset puta više kooperanata i u izvozu zarađivao više od dvadeset miliona maraka – sada potpuno ugašen.
U Turističkoj organizaciji Knjaževca kažu da je stanje žalosno i alarmantno. Nameravaju, rekao nam je Saša Todorović, da obnove odborničku inicijativu iz 2007. godine da opština otkupi vilu od firme „Đokić“ i obnovi je, kao svoj najatraktivniji simbol, u interesu razvoja turizma.
Nezvanično, razgovori zapinju oko cene, kojom vlasnik ucenjuje i odbija. A ni u opštini se, kažu upućeni, ne pretržu previše da vilu uzmu u zaštitu. Kao da se ni vlasnik ni opštinski čelnici ne sekiraju previše što tradicija iščezava. I što je gradski simbol sada ruina koja rastužuje Knjaževčane.
Stojan Todorović
objavljeno: 22.05.2011
