Izvor: B92, 14.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besplatne studije samo za najbolje
Beograd -- Na beogradskim fakultetima narednih godina će se, zbog pooštravanja režima studiranja, osetno smanjiti broj studenata.
Prema novom Zakonu o visokom obrazovanju, a u skladu sa principima Bolonjske deklaracije, pravo da se školuju o trošku države imaće samo najbolji studenti. Takođe, studenti više neće "juriti" uslov za upis u narednu godinu, a ispit će moći da polažu najviše tri puta. Studentske organizacije zameraju da se fakulteti sporo reformišu i da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obim gradiva nije smanjen.
Na Fakultetu organizacionih nauka u proseku se studira šest godina, ali za oko 800 redovnih studenata to nije bilo dovoljno da dobiju i diplomu.
Na nivou Beogradskog univerziteta, taj prosek je čak veći od osam godina. Kako bi se smanjio broj "večitih studenata", prema novom zakonskom rešenju, studenti će morati ubrzano da polože zaostale ispite.
"Svi oni kojima je istekao apsolventski staž su u obavezi da do 30. septembra završe fakultet ili će morati da pređu na nov nastavni plan i program. To znači da će dobiti od 4 do 7 novih predmeta", rekao je za B92 Milan Martić, prodekan FON-a.
Profesor Sima Avramović, koji je učestvovao u pripremi Zakona, kaže da je problem večitih studenata konstantan problem i da nikome zakonom ne možete zabraniti da studira. Ipak, on navodi da od sada studenti više neće moći da prenose ispite u narednu godinu.
"Verovatno će dođi do neke prirodne selekcije onih koji neće moći da izdrže taj tempo, trči se sada jedna mnogo teža trka nego što je to bio slučaj i ohrabrujuće je što je to dosta studenata shvatilo. Već posle januarskog roka, možemo videti veliki broj izuzetno vrednih studenata, koji su napravili sjajan rezultat", kaže Avramović.
Gostujući u Vestima u 10 na TV B92, rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević izjavio je da je Zakon o visokom obrazovanju dobar i u skladu sa zakonima u Evropskoj uniji.
On kaže da je stari sistem školovanja dozvoljavao studentima dugogodišnje studiranje i da je to, između ostalog, bio jedan od razloga za raspad sistema.
"Nema uslovnog upisa. Kad vi kažete da neko treba nešto uslovno da upiše, to znači da ste vi već priznali da plan koji ste napravili ne valja, da je predimenzionisan i da to ne može da se uradi u tom roku", kaže on.
"Uslovni upis kao kategorija i pojam ne postoje nigde, nego gradivo treba da bude tačno onoliko koliko studenti mogu da savladaju za taj period i koji je u skladu s tim uzrastom i znanjem. Studenti moraju da rade malo drugačije", kaže on.
Studentske organizacije napominju da zakon ne bi bio problem da se reforma na fakultetima sprovela do kraja. Umesto smanjenja obima gradiva, fakulteti su samo podelili velike ispite.
"Da li je realno da jedan student završi za godinu dana obim gradiva za koji je ranije prosečno bilo potrebno 2 i po do 3 godine? Studenti koji su sada prva godina, uglavnom su uslovljeni da očiste godinu", kaže Nemanja Stamenčić iz Studentske unije Srbije.
"To znači da će jako malo studenata upisati godinu - oni koji su natprosečni, a ostali padaju na samofinansiranje", kaže on.
Na FON-u očekuju da će se za dve godine prosek studiranja smanjiti sa šest na četiri do pet godina.
.jpg)
