Izvor: S media, 26.Maj.2010, 09:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besplatna pravna pomoć osobama sa hendikepom
Tretman osoba sa hendikepom u Srbiji, još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Većina njih trpi ponižavanje i nasilje, a kako za Radio S poručuju iz Udruženja studenata sa hendikepom, nisu im obezbeđeni adekvatni uslovi za normalno funkcionisanje u svakodnevnom životu. Zato je od skoro pod sloganom "Javite se, možda niste ni svesni da ste diskriminisani" počelo i pružanje besplatne pravne pomoći u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković.
Iako je Srbija odlučna >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u svojim koracima ka Evropskoj Uniji, društvo u kome živimo nije na visini zadatka kada je u pitanju zaštita prava osoba sa invaliditetom. Ove osobe u Srbiji imaju veoma loše uslove za život. Naime, fakulteti, pošte, banke prodavnice u većini gradova u Srbiji nemaju prilazne rampe i ne ispunjavaju standarde Evropske Unije. U evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima 22.758 osoba sa invaliditetom, ali poražava podatak da je od početka godine zaposleno svega njih 68. Na žalost, Srbija se još uvek nije u dovoljnoj meri izborila sa diskriminacijom.
Mnogi od njih trpe nasilje i ponižavanje, a dodatno je zabrinuo i nedavni slučaj kada je jedan avioprevoznik odbio da preveze osobu sa invaliditetom, insistirajući da ta osoba kupi kartu i za pratioca, iako je ona htela da putuje sama. Takođe, kako nam je rečeno u Udruženju studenata sa hendikepom, jednom licu nije dozvoljeno putovanje avionom sa psom vodičem, koji mu je neophodan.
I istraživanja pokazuju da su predrasude i netolerancija prema manjinskim grupama prisutne kod velikog broja naših građana. Ipak, borba za prava i obezbeđenje boljeg života za osobe sa hendikepom ne jenjava.
Kako saznajemo, od prošle nedelje ova lica i u glavnom gradu imaju obezbeđeno pružanje besplatne pravne pomoći. Udruženje studenata sa hendikepom u saradnji sa advokatskom kancelarijom Nenada D.Cvjetićanina svakog četvrtka od 14h do 16h u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković sakuplja prijave i opise slučajeva diskriminacije osoba sa hendikepom i daje odgovarajuće pravne savete, kao i preporuke i predloge vezane za dalje postupanje.
-Sa zainteresovanima će raditi mladi pravnici-volonteri, pod nadzorom advokata, koji će, jednom nedeljno, davati besplatne pravne savete, objašnjava za Radio S pravnik "Kancelarije Cvijetićanin" Aleksandra Despenić i dodaje da ukoliko ste diskriminisani na osnovu hendikepa, i želite da dobijete pravni savet, možete da pišete na office@adsyu.org i najavite svoj dolazak.
Takođe, potrebno je da se popuni obrazac priložen uz prijavu, kao i da se ponese dokaz sa kojim lice eventualno raspolaže, a koji se odnose na slučaj.Despenić objašnjava da mnoga lica zapravo nisu svesna da su diskriminisana zbog čega je slogan kampanje “Javite se možda niste ni svesni da ste diskriminisani!.
- Definicija krivičnog dela diskriminacije se menja i možda osobe nisu ni svesne kako je trenutno krivično delo u zakonu definisano. Ljudi često ne znaju da su diskriminisani , ako im na primer nije dozvoljeno da upišu dete sa hendikepom u redovne školske i vaspitne ustanove, jer oni zapravo imaju to pravo.
Član Udruženja osoba sa hendikepom Marko Ljubanović,inače student Pravnog fakulteta, rekao je u razgovoru za Radio S da invalidi u našoj zemlji imaju veoma loš tretman, a kao dobar primer postupanja države prema osobama sa invaliditetom, navodi kraljevinu Švedsku.
- Švedska je u svojoj zakonskoj regulativi obavezala sve ustanove i privatne zgrade da budu dostupne osobama sa hendikepom u punom smislu. U Srbiji su u nedovoljnoj meri obezbeđeni uslovi života za osobe sa hendikepom; većina fakulteta nema prilazne rampe, a takođe je nečuveno da u Beogradu ima svega 14 raskrsnica sa zvučnom signalizacijom, napominje Ljubojević.
Da osobe sa invaliditetom u našoj zemlji, ipak nisu prepuštena sama sebi, govori i podatak da je prošle godine usvojen Zakon o zabrani diskriminacije, koji vrlo jasno zabranjuje diskriminaciju po najrazličitijim osnovama i predviđa mehanizme zaštite.
Iz Ministarstva rada poručuju da se radi na daljem razrađivanju antidiskriminacione politike, kako bi se podigao nivo svesti u javnosti o tome šta je diskriminacija, kako je prepoznati i kako se od nje zaštiti.
Jelena Kostadinović
