Izvor: Blic, 23.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besplatna obuka za biznismene
U protekle dve godine 4.406 građana prošlo je besplatnu državnu obuku da bi uspešno konkurisali za kredite Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja namenjene početnicima u biznisu. Ove godine u trećoj turi start-ap kredita planirano je da u celoj Srbiji bude održano 250 obuka s 3.750 polaznika. Zasad je interesovanje građana utrostručeno u odnosu na prvu godinu, kažu u Republičkoj agenciji za mala i srednja preduzeća i preduzetništvo.
Iz godine u godinu broj polaznika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je sve veći. Polaznici su sve mlađi, svi su borbeni, željni znanja da bi došli do kredita i svi po pravilu ostaju u kontaktu sa svojim edukatorima jer traže dodatna znanja kad uđu u biznis. Sa edukatorima dele poslovne uspehe i eventualne neuspehe, objašnjava Olga Radulović, viši savetnik u Regionalnom centru za razvoj malih i srednjih preduzeća u Beogradu i predavač na ovim trodnevnim obukama.
- Najneobičniju poslovnu ideju imala je prošle godine polaznica koja je želela da otvori privatno groblje. Najčešće žele da se bave trgovinom, pa kad čuju da se kredit ne odobrava u tu svrhu, onda se u hodu preorijentišu po pravilu ka zanatima, sve češće se odlučuju i za konsalting. Ako je reč o proizvodnji, uglavnom je reč o nastavljanju porodične tradicije. Osim toga, veliki broj polaznika želi da otvori dečje igraonice i privatne vrtiće, stomatološke ordinacije - navodi sagovornica „Blica".
Olga Radulović objašnjava da je obuka obavezna za mlađe od 25 godina, da je sada sve više žena, tako da je polna zastupljenost gotovo ravnomerna.
- Ima lepih primera uspešnog rada naših polaznika, kao što je jedan frizerski salon u kome je polaznica baš razvila posao, zatim veterinarska laboratorija" Uspešnih primera je zaista mnogo - kaže Olga Radulović.
Ona je prošle nedelje održala trodnevni seminar grupi od dvadesetak mlađih Beograđana, koji su saznali i kako da provere uspešnost svoje poslovne ideje, kako da sroče poslovni plan bez kog ne mogu da konkurišu, kako da registruju radnju ili firmu i ostale finese neophodne za uspešan poslovni start ako se dobije državni kredit, kome je prisustvovala i ekipa „Blica".
- Ni majka ni otac mi ne bi dali kredit sa kamatom od jedan odsto godišnje, nema povoljnijeg od toga. Pri tom, prva rata se plaća tek posle godinu dana. Hoću da nastavim porodičan posao u stomatologiji. Nisam još definisao koliki mi je kredit potreban, ali planiram da uzmem oko 5.000 evra - kaže za „Blic" Darko Milošević (30), jedan od polaznika obuke u beogradskoj opštini Voždovac.
Nenad Bakić (21) želi da se bavi proizvodnjom, ali ne otkriva čega, jer je to, veli, poslovna tajna. Na trodnevnu obuku došao je i zato što potvrda da ju je prošao daje određenu prednost prilikom odlučivanja o dodeli kredita.
- Sa start-ap kreditom ne možemo da kupujemo sirovine i polufabrikate koje nemamo ako krećemo od nule, a od banaka ne možemo dobiti kredit za tu namenu jer smo nezaposleni. O tome smo baš juče razgovarali. Na obuku sam došao da naučim kako da predvidim probleme u biznisu, kako da ih razrešim. Mnogo mi je značilo objašnjenje na koji način država može da nas maltretira kroz administrativnu gimnastiku - govori Nenad Bakić (21).
On navodi primer takve gimnastike obrađen na kursu: ako privatni preduzetnik ili direktor ne skrenu pažnju Poreskoj upravi na njenu grešku u rešenju koje je donela, kazna će preduzetniku biti naplaćena čak i kad je posredi greška same Poreske uprave. To je, dodaje Bakić, najčešća početnička greška u biznisu.
- Bavim se proizvodnjom nameštaja i enterijera od pločastog materijala, imam jednog zaposlenog, a to sam ja! Imam i tri neprijavljena radnika, koji su srećni što sam na obuci jer mogu da ne rade (smeh). Želim da podignem maksimalni kredit za razvoj da bih s bratom udružio sredstva i kupio četiri mašine koje su vrlo skupe a potrebne da bih osvojio kompletnu proizvodnju - govori Dragan Radosavljević (32), koji sada radi kao podizvođač jedne veće firme jer ima samo ručni alat"
Dragan Andrejević (44) je nezaposleni inženjer tehnologije i nekadašnji vlasnik firme koju je morao da likvidira.
- Mislio sam da mogu da dobijem kredit, ali izgleda da ne mogu jer sam ranije imao firmu. Država bi trebalo da pokuša da nađe i neko rešenje za nas koji smo propali u biznisu tako što smo firmu likvidirali, dakle nismo nikome ostali dužni. Idem na obuku jer sam sada samo neuspešni inženjer koji se bori da bude optimista - kaže Andrejević.
