Izvor: Politika, 15.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besplatan indeks samo za Srbe
U Ministarstvu tvrde i da im nisu poznati slučajevi da studenti iz susednih zemalja iako ne znaju gotovo ni reč srpskog jezika upišu naš fakultet samo zato što su se izjasnili kao Srbi
Prilikom upisa na državne fakultete u Srbiji, stranim studentima nije potrebna usmena izjava o nacionalnoj pripadnosti, niti su je visokoškolske ustanove tražile, ističu u Ministarstvu prosvete i sporta, demantujući tvrdnje koje su se poslednjih dana mogle čuti u javnosti. U Ministarstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tvrde i da im nisu poznati slučajevi da studenti iz susednih zemalja iako ne znaju gotovo ni reč srpskog jezika upišu fakultet u Beogradu ili Novom Sadu samo zato što su se izjasnili kao Srbi.
Naime, zbog raspada državne zajednice Srbija i Crna Gora, akt koji propisuje besplatne studije za Srbe iz inostranstva opet se našao u žiži javnosti. Reč je o dokumentu koji je još pre šest godina republička vlada potpisala sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Slovenijom, Bugarskom, Makedonijom, Albanijom, Mađarskom i Rumunijom prema kojem njihovi državljani, srpske nacionalnosti, imaju pravo na besplatno školovanje na našim visokoškolskim ustanovama. Ovo pravilo se primenjuje po principu reciprociteta. Određeni broj akademaca iz inostranstva studira kod nas, a isto toliko naših mladića i devojka imaju mogućnost za besplatno školovanje u ovim zemljama.
Pojedine nevladine organizacije kritikovale su ovo uputstvo, ocenjujući da se radi o diskriminaciji po nacionalnoj osnovi, naročito kada je reč o višenacionalnoj Vojvodini. Slično je mišljenje i studenta prorektora Novosadskog univerziteta Helene Hiršenberger:
– Ovo je klasičan primer diskriminacije po nacionalnoj osnovi. O nacionalnoj pripadnosti ljude uopšte ne bi ni trebalo pitati na fakultetima, a kamoli terati ih da se izjašnjavaju kao Srbi samo zato da bi ovde studirali besplatno.
Hiršenberger je agenciji Beta kazala da bi država trebalo da odobri određeni broj stipendija za studente iz susednih zemalja, kako bi se tačno utvrdio njihov broj. "Ovako, malo je grubo reći, ali oni na taj način zauzimaju mesta nekim studentima koji su stvarno odavde i čiji roditelji na kraju krajeva plaćaju porez i pune taj državni budžet iz koga se finansira deo studenata koji studiraju na budžetu", kazala je Hiršenberger. Ona je navela da se dešavaju i takve manipulacije da studenti iz, na primer, susedne Mađarske, iako ne znaju gotovo ni reč srpskog jezika upišu fakultet u Subotici, jer su se izjasnili kao Srbi.
Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta, objašnjava da, prema njegovim saznanjima, prilikom upisa na fakultete do sada nije bilo zloupotrebe ovog propisa.
– Ne verujem da bi se neko ko ne voli našu zemlju predstavljao kao Srbin i dolazio ovde na školovanje. Zašto bi neko studirao ovde ako ne voli Srbiju? – prokomentarisao je ministar i zamolio da se Ministarstvu obrate svi koji primete bilo kakvu vrstu manipulacije.
Vesna Vuković, iz Bileće, kaže da kada je pre dve godine upisivala zemunsku Višu medicinsku školu, na obrascima za upis je bilo naznačeno da upiše nacionalnu pripadnost i državljanstvo. Niko nije tražio usmenu izjavu o nacionalnosti, a u studentskoj službi su joj objasnili da, u skladu sa međudržavnim sporazumom, državljani Republike Srpske imaju pravo na besplatno školovanje, ishranu i smeštaj u domovima.
– Jasno mi je da su pojedini državljani Srbije kivni, jer ispada da im "stranci" zauzimaju mesto i školuju se iz njihovog budžeta. Ipak, koliko znam, nema razloga za ljutnju. I oni mogu besplatno da studiraju na fakultetima u našoj zemlji – prokomentarisala je naša mlada sagovornica i dodala da joj nije poznato da se neko ko nije srpske nacionalnosti školuje na teret države u njenoj školi.
Profesor dr Miloš Nedeljković, dekan beogradskog Mašinskog fakulteta, kaže da se dobro seća da je, pre nekoliko godina, na ovoj visokoškolskoj ustanovi želela da studira mlada Makedonka, poreklom iz Albanije. Ona, ni po cenu besplatnog studiranja, nije želela da potpiše izjavu da je srpske nacionalnosti.
– Iako nama to izgleda banalno, ljudima nije lako da tvrde da su druge nacije – smatra dr Nedeljković i podseća da je ovo pravilo uvedeno da bi olakšalo upis studenata iz Republike Srpske i Hrvatske, a sada je dobrodošlo i crnogorskim studentima.
Izjašnjavanje studenta o nacionalnosti, profesoru dr Branku Kovačeviću, dekanu beogradskog Elektrotehničkog fakulteta, najviše liči na atak na osnovne vrednosti civilnog društva. Ipak, slično pravilo je, priznaje dekan Kovačević, bilo od koristi u "naletu" izbeglica sa teritorije bivših jugoslovenskih republika.
– Dolazili su nam ljudi koji nisu imali nikakva dokumenta, pa smo im uz pisanu izjavu o nacionalnosti dopuštali da polažu prijemni i upišu se na fakultet dok se ne snađu – istakao je Branko Kovačević.
Prema njegovim rečima, ove godine se na ETF, upisalo svega nekoliko akademaca iz susednih država, a gotovo da nema nijednog brucoša iz Crne Gore.
Stručnjaci sa beogradskog fakulteta su, pre nekoliko godina, osnovali Elektrotehnički fakultet u Podgorici. Crnogorski državljani sa ovog fakulteta, koji su referendum dočekali na višim godinama studija, ove godine će imati iste povlastice, a nadležni najavljuju da će sledeće godine njihov status biti preispitan.
--------------------------------------------------------------------------
Krštenica i pisana potvrda
U Ministarstvu prosvete i sporta objašnjavaju da se srpska nacionalnost studenata dokazuje krštenicom i pisanom potvrdom srpske zajednice iz zemlje iz koje mladići i devojke dolaze. To ne važi za studente iz Republike Srpske, koji prilikom konkursa prilažu ista dokumenta koja se traže i našim državljanima.
Nadležni nemaju precizan podatak o broju stranih studenata našeg porekla na srpskim univerzitetima, uz opasku da je reč o zanemarljivom broju mladih iz Makedonije, Bugarske ili Rumunije.
Na fakultetima kažu da indeks na ovaj način svake godine stekne "tek nekoliko akademaca", ako se naravno izuzmu mladi iz Republike Srpske, koji ovu privilegiju najviše koriste.
J. Kisin
[objavljeno: 15.08.2006.]
