Izvor: Politika, 27.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bespilotne letelice čuvaju vojne objekte

Vojska Srbije koristi devet „orbitera”, starešine obučavane u Izraelu

Vojska Srbije uvela je nedavno u upotrebu bespilotne letelice koje, prvi put, našim oružanim snagama omogućavaju prenos informacija „uživo”, odnosno, kako to vojnici kažu, „u realnom vremenu”. Reč je o prvom značajnijem sofisticiranom sredstvu nabavljenom posle skoro dve decenije. Bespilotne letelice „orbiter” su izraelske proizvodnje i, iako su veličine većeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << avio-modela (raspon krila je nešto veći od dva metra), reč je o tehnologiji koja bi se uklopila u filmove o Džejmsu Bondu. Futurističkog izgleda – izrađene su po konceptu „letećeg krila” – letelice su opremljene digitalnom kamerom visoke rezolucije, sistemom koju omogućava automatski povratak i u slučaju prekida komunikacije sa zemaljskom kontrolnom stanicom"

Javnosti su predstavljene na vežbi „Sretenje 2009” održanoj u Novom Sadu povodom Dana Vojske Srbije, ali je „orbiter” tako teško vizuelno i zvučno uočljiv da ga većina prisutnih zvanica i građana nije ni primetila, iako je za tu priliku leteo na minimalnoj bezbednoj visini.

– Postojala je taktička potreba za sredstvom kakvim već raspolažu vojske susednih država kao što su Mađarska, Hrvatska ili Makedonija. Raspisan je tender, od dve ponude izabrali smo „orbiter” jer je više odgovarao našim zahtevima. Kupili smo tri sistema, u svakom se nalaze po tri letelice. Starešine koje upravljaju njima završile su obuku u Izraelu. „Orbiteri” su sredstvo izviđačkih sastava i raspoređeni su u jedinice Kopnene vojske – kaže brigadni general Rade Đurić, načelnik Uprave za obaveštajno-izviđačke poslove Generalštaba VS.

Letelice su redovno u upotrebi, koriste se za uvežbavanje ljudstva koje upravlja njima, ali i za obezbeđivanje važnih objekata iz sistema odbrane. Osim na pomenutoj vežbi u Novom Sadu, letele su i u okolini Vranja, Niša, Prokuplja i Pančeva, a u ponedeljak će se održati i vežba u okolini Raške.

– „Orbiter” je lako prenosiv sistem, može se spakovati u dva ranca koja mogu da nose dvojica starešina. Iako je reč o visokoj tehnologiji, reč je o robustnom sredstvu. Letelica ne može pasti u kovit jer je programirana da ne leti brzinom manjom od rizične, čak i kada bi operater to pokušavao. Popravke oštećenja moguće su u terenskim uslovima, uključujući i balansiranje letelice kako se prilikom intervencija na njoj ne bi narušile letne karakteristike. Na obuci u Izraelu instruktor je razbio trup letelice, a zatim ga specijalnim lepkovima, poput razbijene vaze, spojio posle čega je letelica ponovo bila u vazduhu – objašnjava major Dragiša Simić, referent u Upravi za obaveštajno-izviđačke poslove i vođa grupe koja je obučavana u Izraelu.

Za poletanje „orbitera” dovoljno je desetak minuta, koliko je potrebno za raspakivanje pomenutih ranaca i postavljanje lansera na odabrani položaj. U vazduhu može da ostane do dva sata, koristi se danju i noću, na daljinama do 15 kilometara, operativna visina leta je između 170 i 700 metara (maksimalna 5.000 metara), dok je ekonomična brzina 66 kilometara na sat. Osim klasičnih vojnih zadataka (izviđanje, pronalaženje ciljeva, navođenje artiljerijske vatre"), mogla bi da se koristi u protivterorističkim dejstvima, mirovnim misijama, kao i u slučaju elementarnih nepogoda – šumskih požara, poplava"

M. Galović

[objavljeno: 28/03/2009]

Nastavak na Politika...