Izvor: Blic, 28.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besparica odlaže operacije
Besparica odlaže operacije
Stanje u zdravstvu Srbije koje je opterećeno hroničnom besparicom početkom ove godine dodatno je pogoršano činjenicom da nije usvojen republički budžet za ovu godinu, zbog čega zdravstvenim ustanovama stiže znatno manje novca nego što je potrebno za njihovo normalno funkcionisanje. Zbog toga su neke bolnice dovedene u situaciju da odlažu operacije, druge se tek pripremaju za to, dok je nedostatak novca za lekove i sanitetski materijal evidentan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u većini bolnica koje se finansiraju iz državne kase.
U Zdravstvenom centru u Kruševcu sredstva namenjena za nabavku lekova će biti umanjena za 34 odsto, za krvne derivate za 25 odsto, dok će za sanitetski materijal nedostajati petina novca. Nestašica para odraziće se i na problem nabavke energenata, a osim toga što će pacijenti morati da podnesu veće troškove, Zdravstveni centar biće prinuđen i da obavlja samo hitne operacije i neophodne laboratorijske analize.
- Trudimo se da prilagodimo rad, tako da pacijenti što manje trpe. Porodilište će imati osnovni materijal, ali će za sve operacije koje nisu hitne, na ovom i na drugim odeljenjima, morati da postoji lista čekanja. Ova restrikcija smanjiće obim posla, ali neće ugroziti najelementarnije potrebe. Uspeli smo da se za početak pomognemo onim što smo imali, a kako će biti u februaru i martu, videćemo. Sigurno je da nećemo dozvoliti da nedostaje hitan lek ili da ne može da se uradi preko potrebna intervencija - kaže Ranka Radonjić, direktorka kruševačkog ZC.
Svi koji ne žele da čekaju moraće sami da snose deo troškova, a na hirurgiji se već rade operacije pacijentima koji su prihvatili takve uslove. Oni koji nemaju para za doplate ovih dana upisuju se na listu prema kojoj operaciju mogu da očekuju krajem kalendarske godine ili tek početkom sledeće. Inače, prema rečima direktorke Radonjić, prošle godine urađeno je znatno više operacija nego prethodne, što znači da lekari mogu i hoće da rade, ali ih nestašica sredstava onemogućava.
U Kliničko-bolničkom centru 'Dr Dragiša Mišović' u Beogradu 'Blicu' je rečeno da odlaganja operacija u ovoj zdravstvenoj ustanovi još nema, ali ako se nastavi sa slabim prilivom novca, može se očekivati smanjivanje broja operacija koje idu na račun Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
- Nama novac iz budžeta stiže redovno, ali problem je u tome što zbog privremenog finansiranja dobijamo iste sume novca kao i prošle godine. Međutim, ta suma zbog inflacije i svega ostalog vredi za 20 do 30 odsto manje nego što je vredela u isto vreme prošle godine. Uostalom, i ono što smo lane dobijali nije bilo dovoljno, pa je suvišno govoriti koliko nam je ta suma novca mala ove godine - rekao je za 'Blic' Dragan Antić, zamenik direktora KBC 'Dr Dragiša Mišović'.
Prema njegovim rečima, najviše im nedostaju pare za lekove, za šta im je mesečno potrebno oko 2,3 miliona dinara, a dobijaju samo milion i po. Deo novca koji im nedostaje za lekove u KBC 'Dr Dragiša Mišović' obezbeđuju preko svog multidijagnostičkog centra, odnosno od uplata pacijenata koji zdravstvene usluge žele da plate.
Direktor Hirurške bolnice u Zdravstvenom centru 'Studenica' u Kraljevu, dr Zvonko Veselinović za 'Blic' kaže da i ova bolnica 'ima problem da se organizuje zbog 30 odsto umenjenih davanja za zdravstvo iz republičkog budžeta, međutim, taj problem se nije odrazio na pacijente i nisu uvedeni novi nameti'.
- Nemamo para za lekove i potrošni sanitetski materijal. Ista je situacija i sa ulaganjem u novu medicinsku opremu gde smo na nuli. Ispred laboratorije i rendgena su uvek velike gužve. To su naša uska grla, gde pacijenti najduže čekaju, upravo zato jer su i rendgen i laboratorija sa zastarelom opremom - kaže dr Veselinović.
Kliničko-bolnički centar 'Zemun', kako nam je rečeno u toj bolnici, još uvek radi normalno, prima i hitne i manje hitne slučajeve, ali se očekuje da će se posledice redukovanog finansiranja osetiti za oko dva meseca.
- Za sada ne osećamo posledice, niti smo smanjili obim rada. Međutim, i dalje se borimo sa starim problemima i dugovima. Dugotrajni građevinski radovi na sanaciji objekata odvijaju se veoma sporo zbog nedostatka novca. Nedovoljna su i ulaganja u medicinsku opremu i održavanje objekata. To su problemi koji muče i celokupno zdravstvo - kaže za 'Blic' dr Iva Borisavac, direktor KBC 'Zemun'.
Ekipa 'blica' Hitni slučajevi pet puta skuplji
NOVI SAD - Klinički centar u Novom Sadu za prva tri meseca ove godine dobio je u proseku 20 odsto manje novca nego u istom periodu prošle godine i svakog meseca beleži 8,6 miliona dinara duga samo za nemedicinske troškove. Direktor Kliničkog centra Novi Sad, prof. dr Dragomir Damjanov kaže za 'Blic' da se u ovom trenutku zbog toga očekuju stravični problemi, ali da ne može da govori da li će to i za koliko smanjiti broj intervencija, zato što se najveća dugovanja odnose na plaćanje energenata.
- To znači da možemo da isključimo sve telefone ili da ne damo hranu bolesnicima, ali zna se koliko nas košta grejanje ili struja. Za nas bi bilo najjednostavnije, ali najnepopularnije za građane da kažemo - pa dobro, zbog svega toga, smanjićemo broj intervencija, ali radili mi ili ne, ostaju računi. Definitivno možemo da neke takozvane hladne pacijente ili hladne operacije odložimo, ali to nije rešenje. Oni će se sutra pojaviti kao hitni. Jer neko ko ima trenutno laku upalu žučne kese, koja će se za pet dana sanirati, pa ga tako četiri ili pet puta izlečimo, onda će možda drugi, treći ili šesti put buknuti i doći kao komplikovan slučaj sa već razvijenom teškom upalom žučne kese ili prolaskom kamena u izvodni žučni put. Onda će to zaista biti hitna intervencija koja košta pet puta više nego da je operisana tzv. hladnom pacijentu - objašnjava Damjanov.
Damjanov kao ključne probleme koji dovode u pitanje rad Kliničkog centra izdvaja plaćanje energenata koje se vuče kao nerešivo već 15 godina, za šta za sada nema sluha ni u pokrajinskoj ni u gradskoj vladi. Zatim, zbog činjenice da će se broj pacijenata sigurno povećati zbog porasta populacije u Vojvodini, direktora KC zabrinjava to šta će ta ustanova raditi sutra ako ne bude imala novca za bolesnike koji su na dijalizi i kojima život zavisi od svake dijalize.
