Izvor: Politika, 26.Mar.2012, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beskućnici na udaru bolesti zavisnosti
Bez doma, porodice i posla najčešće muškarci od 51 do 65 godina starosti
Između 800.000 i 900.000 osoba u našoj zemlji živi u stanju beskućništva ili u stalnom riziku od beskućništva, govore rezultati istraživanja koje je sproveo Hausing centar u partnerstvu sa nevladinom organizacijom DISC iz Velike Britanije, uz podršku Tima za socijalno uključivanje potpredsednika Vlade Republike Srbije. Prosečan korisnik prihvatilišta za beskućnike je muškarac, star između >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 51 i 65 godina, koji nikad nije bio u braku, završio je osam ili manje razreda osnovne škole i nezaposlen je više od pet godina. Iako je ranije bio zaposlen (najčešće je radio fizičke poslove u državnim i društvenim preduzećima) sada nema nikakve prihode – ni od svog rada, ni od penzije. On nema decu, nema ni (van)bračnog partnera, ni rođake ili prijatelje koji bi mu pomogli. Pati od zdravstvenih tegoba i najčešće ima problema sa mentalnim zdravljem. Ranije je bio angažovan u nekoj organizaciji civilnog sektora (najčešće radničkom sindikatu), čak i aktivno, ali sada više nije. Glasa na izborima.
Milena Timotijević, sociolog iz Hausing centra kaže da je ovo istraživanje sprovedeno u okviru projekta „Socijalno uključivanje lica u situaciji beskućništva u Srbiji” i da je obuhvatilo sve osobe koje su smeštene u prihvatilištima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kao i uzorak iz populacije beskućnika u romskim naseljima Belvil i Ledine i manji uzorak beskućnika koji žive na ulicama i parkovima Beograda. Jednu kategoriju beskućnika predstavljaju i osobe koje borave u prihvatilištima za odrasla i stara lica, koja su i bila fokus empirijskog istraživanja Hausing centra.
„I ovo istraživanje potvrdilo je da je beskućništvo muškog pola – žene mnogo ređe pripadaju kategoriji osoba koje nemaju krov nad glavom, jer imaju nešto očuvanije veze sa porodicom. Među beskućnicima u Srbiji ima veoma mnogo osoba koje su nekada radile i koje su prevremeno penzionisane, odnosno čekaju rešenje o penzionisanju. Ovo ukazuje na posledice ekonomskog restrukturiranja, probleme sa radnim stažom osoba koje su morale da napuste radno mesto kao tehnološki višak, odnosno na problem niskih penzija.
Naše istraživanje takođe je otkrilo da većina beskućnika ima zdravstvenih problema, pre svega sa mentalnim zdravljem, a bolesti zavisnosti karakteristične su i za populaciju u prihvatilištu i na ulici. Od narkomanije se lečio svaki treći zavisnik, dok je problem sa alkoholom lečio tek svaki deveti korisnik. Svaki treći korisnik prihvatilišta lečio se stacionarno u nekoj psihijatrijskoj bolnici”, ističe naša sagovornica.
Milena Timotijević dodaje da su beskućnici generalno malo uključeni u sistem socijalne zaštite, dok je materijalno obezbeđenje porodica najzastupljeniji vid socijalne zaštite koju oni koriste. Iznenađuje, međutim, podatak da među ovom populacijom ima malo korisnika narodne kuhinje.
K. Đorđević
-----------------------------------------------------------
60 odsto beskućnika nema zdravstveno osiguranje
40 odsto korisnika Prihvatilišta za odrasle i stara lica ima problem sa alkoholom ili drogom
30 odsto „stanara” Prihvatilišta bilo je uhapšeno bar jednom
40 odsto korisnika Prihvatilišta služilo je kaznu zatvora
objavljeno: 27.03.2012
.jpg)
