Izvor: RTS, 12.Jul.2018, 19:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berači trljaju ruke, gljivama pogoduju kiše
Ovako kišan jun, sa 235 litara po kvadratnom metru, i padavine u julu, u zlatiborskom kraju nisu zabeleženi već 43 godine. I dok se zemljoradnici žale na veliku štetu i loš rod, zadovoljni su jedino berači gljiva. Niču kao posle kiše, sve što oberu ima kupca, a čak 95 posto prerade za izvoz.
"Našli smo još jedan vrganj, njega ćemo ostaviti da poraste, pa neka ga i neko drugi nađe", kaže Danica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Stamenić iz Bajne Bašte.
Tako rade pasionirani "gljivolovci". A vrganju, lisičarkama, crnim trubama, bukovačama i šampinjonima, raduju se sve brojniji berači.
Cena otkupa je, zbog povećane ponude, i vlažnosti ploda, nešto niža – oko 200 do 600 za vrganj i 70–100 dinara po kilogramu za lisičarku. Ali, u toj zaradi, gotovo da nema nikakvih troškova.
"One imaju neku ekonomsku vrednost, ljudi ih predaju otkupnim stanicama, a uglavnom za ličnu upotrebu beru ove neke manje popularne, kao što su sunčanice, reduša, jarčić", smatra Aleksandar Đurić iz NP "Tara".
"Ima ih puno, ali uvek moramo da budemo oprezni kad god ih beremo, jer možemo lako, ako smo laici, i ne obrazujemo se u tom segmentu, da pogrešimo", objašnjava Danica.
Zabluda je da gljive rastu odmah posle kiše – zapravo im je za nicanje potrebno od četiri do dvadesetak dana.
Ove godine, sezona pečuraka je počela ranije, ali, da je godina dobra, potvrđuje i impozantni primerak puhare sa Tare, težak šest kilograma.
"Srbija zaista mnogo dobije izvozom ove robe. Ova roba je doista tražena, moja firma otkupi oko 300 tona sveže robe, preradi u sušenu robu, 80 odsto suve robe ja izvezem, a 20 odsto plasiram domaćoj firmi koja izvozi za Italiju i Francusku", kaže otkupljivač Dane Vasić.
Sakupljanje ovog "šumskog mesa" ipak je posao samo za one koji su potpuno sigurni u to šta beru – jer je, recimo, od tridesetak poznatih, jestivo tek pet-šest vrsta vrganja.
.jpg)
