Izvor: Danas, 14.Apr.2015, 08:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradu konkursi nisu pomogli
U istoriji arhitekture Beograda nikada se nije dogodilo da toliko besmislene hajke izazove jedan urbanističko-arhitektonski poduhvat. Beograd na vodi je na meti petnaestak arhitekata ili građevinaca koji imaju izvestan ugled.
Ne čudi što su se i neke arhitektonske asocijacije pridružile u žestokim napadima na Beograd na vodi. One decenijama postoje da bi delile veliku korist u često nameštenim konkursima. U začarani krug žirišta i dobitnika prvih nagrada nemoguće je >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ući. Pisac ovih redaka, sa bogatom i uspešnom karijerom, nikada nije pozvan da bude u nekom žiriju. Bio je nepodoban!
Preko jednog od dvojice akademika-arhitekata oglasila se i SANU. Akademik je tako prvi put ušao u arenu! Slično je postupila i Akademija arhitekata Srbije. Kao, brane čast profesije. Ja ih pitam: zašto SANU, zašto Akademija arhitekata, zašto asocijacije arhitekata, zašto danas ostrašćeni zasednici nisu podigli glas da bi zaštitili devastaciju Svetskog doma Golf 12 na Banovom brdu. Tu je, uz ogromne poteškoće, do 2002. izgrađeno šest fantastičnih stambenih četvorospratnica, dela šest velikana iz šest zemalja. Kuće Kurokave i Tajgermana nisu realizovane, umešali se tajkuni. Umesto kuća genijalaca iz Japana, Amerike, bez moje saglasnosti (bio sam nosilac poduhvata), nikle dve besprizorne kuće! Ne reaguje ni Republika, ni grad Beograd, ni Opština Čukarica...
Sada ću o konkursima. Arhitekte Martinović, Glavički, Lenarčići Milenkovićsu još 1959. definisali prvu novobeogradsku urbanu sliku, sa blokovima od 21 do 30. Deset godina kasnije je raspisan konkurs za centralne blokove 24, 25 i 26. Pobedio je Uroš Martinović. Kombank arena i blok 24 su se neprimereno uvukli u poduhvat. Potom, u uglove bloka 26 uselila su se dva mamutska objekta. Opština Novi Beograd je pre sedam godina raspisala konkurs za preostale prazne površine u blokovima 25 i 26. Ništa od toga. Sredinom osamdesetih gradonačelnik Bogdan Bogdanovićje inicirao veliki međunarodni konkurs za novu urbanu sliku Novog Beograda. Uložen je ogroman novac, valjda preko 150.000 dolara. Pobedili Poljaci (ili Česi?). Učestvovao bez uspeha i čuveni Paolo Portogezi. Od tada do danas Novi Beograd nije "poboljšan". Nijedan predlog nije bio predmet interesa investitora!
Početkom 1996. Grad je raspisao konkurs za novobeogradske blokove 40, 41-a, 41, 42 i 43. To je područje levo i desno od železničke stanice Novi Beograd. Sve uz koloseke i uz Bulevar Milutina Milankovića. Sa bračnim parom Đokićbio sam učesnik sa atraktivnim projektom "Planetarni vrtovi". Dobili smo otkup, ali ne i zasluženu prvu nagradu, kako su svi učesnici istakli na raspravi povodom konkursa. Žiri se pravdao - rad je bio preavangardan! Odbio sam da primim čestitanja na dodeli priznanja. Sada i o prvonagrađenom očajnom radu. Doslovno uz same koloseke predvideli su gradnju više stambenih osmospratnica. I to za raseljene Rome iz susedstva! Konkursom je bila zabranjena stambena arhitektura. O ovom konkursu se nikada nisu oglasili oni koji danas vode hajku protiv Beograda na vodi...
Za Slaviju su bila raspisana tri ozbiljnija konkursa, i ovaj poslednji sa potpuno bezvrednim prvonagrađenim radom. Dobitnici uklonili centralnu skulpturu D. Tucovića i "metnuli" fontanu. Do nje bi se dolazilo podzemnim hodnicima. Za ulazak i izlazak iz jednog podzemnog hodnika bile bi neophodne dve nadstrešnice po najmanje 40 kvadratnih metara. Nedavno, Grad javlja da su odustali od podzemnih hodnika. Do fontane će se stizati dronovima. Helikopter bi zauzeo mnogo prostora!
Samo je prvi predlog za Slaviju, s početka osamdesetih, delo Stojkova, imao neki smisao. U dva druga konkursa pobednici su lansirali skandalozne ideje. Naravno, nisu realizovani. Početkom 1998. sa timom od 16 mlađanih stručnjaka (petoro su bili sjajni mladi arhitekti) gradu Beogradu sam, mimo konkursa, ponudio "Beli grad na Slaviji". Četrdeset puta su se oglašavali štampani mediji, a i oni drugi dosta puta. Nijedna negativna kritika. Imali smo tri sjajne izložbe (U Cvijeti, SULUJ-u i Kulturnom centru). Štampali smo moćan kolor katalog na 16 stranica. Na kraju, ćutanje Grada i sadašnjih zasednika. Navodno, ne može se razmatrati rad van konkursa! Svi zaboravili koliko je mamutskih poduhvata mimo konkursa realizovano samo u Parizu.
Jedan profesor ovih dana priča da je dobro što Grad sklanja koloseke, silne bespravne kućerke i čelični otpad, ali kada to uradi neka raspiše internacionalni konkurs. Pravi se nevešt: zna da bi samo konkurs koštao oko 300.000 evra. O investitorima ne govori. Akademija arhitekata se ponovo oglasila. Ovog puta traže da se na mestu Beograda na vodi podigne park. Ideja za Ginisa! Besmisleno je uporno isticanje da je naša kreativna pamet jača od arhitekata koje angažuju Emiraćani. U Dubaiju i Abu Dabiju pre četiri godine sam bio u dva navrata skoro mesec dana. Znam kako se tamo radi i koga sve angažuju na projektima. Zašto naši ostrašćeni zaljubljenici u Beograd nisu sami učinili nešto da se u poslednjih pedeset godina očisti barem 10 odsto priobalja Save na mestu gde će biti Beograd na vodi?
*Autor je kritičar i teoretičar arhitekture
