Izvor: Politika, 07.Mar.2008, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beograđanke najsrećnije

Lepšem polu u Srbiji najvažniji porodica, zdravlje, lična sloboda i prijatelji, politika je najmanje bitna stvar

Žene u Srbiji prosečno su zadovoljne svojim životom, a na skali životnih vrednosti one najviše ocene daju porodici, zdravlju, ličnoj slobodi i prijateljima, glasi jedan od zaključaka istraživanja koje je uoči 8. marta, Međunarodnog dana žena, sproveo „TNS Medijum galup” na uzorku od 1.020 punoletnih građana Srbije, od kojih su polovina bile >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << žene.

Ocenjujući kvalitet svog života, na skali od jedan do deset, većina žena je zaokružila ocenu pet, a najveće zadovoljstvo životom prisutno je kod mlađih žena, iz viših socijalnih slojeva, višeg obrazovnog profila i sa višim primanjima. Ova studija takođe je pokazala da zadovoljstvo životom opada sa godinama – najviše ocene kvalitetu življenja daju mlade žene, starosti od 18 do 34 godine.

Posmatrano u celini, životom su zadovoljnije zaposlene žene, a ta razlika naročito dolazi do izražaja u poređenju sa ženama domaćicama. Što se tiče vrste posla koje obavljaju, žene koje imaju odgovornije pozicije su nezadovoljnije životom, u poređenju sa ženama koje obavljaju administrativne poslove i koje su prosečno zadovoljne. Najzadovoljnije životom su žene koje obavljaju intelektualne poslove, kao što je na primer posao nastavnika i profesora.

Materijalna situacija domaćinstva ima veliki značaj u proceni zadovoljstva životom, što u prevodu znači da su žene iz bolje stojećih porodica, sa prosečnim i višim prihodima – zadovoljnije. Geografija takođe diktira zadovoljstvo životom – najmanje su zadovoljne žene u jugoistočnoj Srbiji, gde je materijalna situacija najlošija, a veoma su nezadovoljne i žene u centralno-zapadnoj Srbiji. Najveće zadovoljstvo svojim životom pokazuju Beograđanke, a iza njih slede Vojvođanke.

Istraživanje agencije „TNS Medijum galup” takođe je pokazalo da je većina žena u Srbiji tradicionalnih shvatanja i da brak i decu smatra preduslovima za srećan život. Iako važe za osobe tradicionalnih vrednosti, žene u Srbiji u velikoj meri podržavaju samohrano roditeljstvo i stvaranje potomstva bez obzira na postojanje zajednice. Tradicija je nešto važnija starijim ženama, koje poštuju religiju, kao i ženama koje žive u manje urbanoj sredini. Posao i profesionalno usavršavanje važniji su mlađim, obrazovanijim i ženama sa višim prihodima i iz urbanijih sredina.

Zanimljivost izvedena iz ovog istraživanja glasi da starije žene češće smatraju da je brak preduslov sa sreću. Obrazovanije žene, koje se nalaze na boljim pozicijama i koje nisu u bračnoj zajednici, ne smatraju da je brak neophodan za ličnu sreću, a ovo mišljenje deli veliki broj Beograđanki i dama iz Vojvodine.

Politika je najmanje bitna stvar ženama u Srbiji, a ovaj podatak se poklapa sa relativno malim odzivom ženske populacije na političkim izborima. U prilog apolitičnosti naših žena dovoljno govori podatak da u poslednjih nekoliko godina, sa izuzetkom Nataše Mićić (koja je sticajem tragičnih političkih okolnosti, nakon ubistva premijera Đinđića, postala v. d. predsednika Srbije) nijedna žena u Srbiji nije osvojila značajne pozicije moći.

I dok su tokom cele protekle (dve) godine žene širom sveta zauzimale pozicije koje su vekovima pripadale muškarcima, na političkoj sceni Srbije svega četiri dame vode ministarstva u Vladi Srbije.

Prošlog osmog marta bilo je finale predsedničke trke u Francuskoj i vrlo malo je nedostajalo da Segolen Roajal uđe u Jelisejsku palatu, veličanstveni centar moći Pariza, koji je do tada bio rezervisan samo za gospodu. Angela Merkel postala je prva nemačka kancelarka i jedna od najmoćnijih osoba na svetu.

Preko Atlantika, Hilari Klinton ulazi u predsedničku trku, kandidujući se da postane prva dama koja je prešla prag Bele kuće. Zanimljivo je da je jedna od njenih savetnica u izbornoj kampanji – Medlin Olbrajt, žena koja je bila prvi državni sekretar u administraciji Bila Klintona. Nakon nje, Kondoliza Rajs postaje prvi tamnoputi državni sekretar Amerike, a Nensi Pelosi prva žena koja vodi američki kongres. Osamdesete godine u političku orbitu vinule su Margaret Tačer, prvu britansku premijerku. Uz nju, mnoge dame su počele da se penju stepenicama političke moći – Golda Meir postala je prva predsednica Izraela, Indira Gandi trijumfuje u Indiji, Benazir Buto u Pakistanu a Tansu Čiler u Turskoj. Irska je nedavno imala dve žene predsednice – Meri Robinson i Meri Mekalis.

Istraživanje Unicefa, koje je u našoj zemlji sprovedeno pre nekoliko godina, pokazalo je da prosečna srpska žena za hranjenje, kupanje i presvlačenje naslednika dnevno potroši 67 minuta, za dnevnu šetnju mališana utroši oko 40 minuta, pola sata investira u pomoć deci u izradi školskih zadataka, a u druženju i razgovoru sa klincima protekne sto minuta dnevno.

Ova statistika postaje zanimljivija kada se uporedi sa podatkom da srpski muškarac za operativne poslove oko naslednika požrtvovano potroši jedanaest minuta dnevno – uglavnom u igri i deljenju vaspitnih lekcija.

Katarina Đorđević

----------------------------------------------------------------

Neke u Rim, za neke maštanje o Rimu

Neke žene – ništa, neke u Rim, ali u proseku za Osmi mart mnoge će dobiti vaučer da kupe sebi nešto u parfimeriji. Doduše, subota kao dan kada se ne radi spasila je džepove mnogih poslodavaca, jer je, kažu, glupo poklanjati nešto dan pre praznika, još gluplje dva dana pošto on prođe. Ali, nešto je sasvim izvesno: vreme sparušenih karanfila je prošlo a i miomirisnih bočica „crna mačaka” koje su godinama nekada kupovane na veliko preko sindikata. S tim što mlađe dame čestitanje Dana žena danas više doživljavaju kao uvredu nego kao čast. „Klara Cetkin i drugarice” za njih su samo jedna od lekcija u udžbeniku za istoriju.

Iako će mnoge žene ući u parfimeriju „Lili” da potroše osmomartovski vaučer, u ovoj kući proslava i poklona za ženski praznik nema. Aleksandra Cimpl, direktorka za ljudske resurse, podseća da u „Liliju” jednostavno imaju loše iskustvo sa Osmim martom, da se većina dama ljutila kada im se čestita. Zato u ovoj firmi ženama daju novčane stimulacije druge vrste, slobodne dane, čime pokazuju da ih uvažavaju.

I u „Grand kafi” ističu da su im žene važan oslonac, pokretačka i kreativna snaga, pa ne čudi da su masovno zastupljene među top-menadžerima. Vesna Simić, zadužena za odnose sa javnošću, dodaje da je ova kompanija dobro mesto za rad žena, jer nema mobinga, mačizma, ali ipak, nije zaboravljena ni pažnja u vidu osmomartovskog novčanog vaučera za koji će moći da se kupi pristojan poklon, parfem, cipele, kako koja već odabere.

„Ništa” – bio je odgovor koji smo čuli u B92 a i u Holdingu „Delta”. U ovim dvema firmama ne slave, niti poklanjaju ženama nešto za Osmi mart. U „devedeset dvojci” ističu da većinu zaposlenih kod njih čini mlad i savremen svet, da su im mrski uvenuli karanfili i ručkovi na kojima se uglavnom muškarci napiju i da se sasvim lepo osećaju i bez te parade kiča. Brana Milunov, rukovodeća u timu pi-ar menadžera „Delte”, potvrđuje da se u ovoj kompaniji nikada nije slavio Osmi mart, zvaničnih poklona nikada nije bilo, ali ako su kolege u sobi nekom sitnicom darivale koleginice to je bio njihov lični izbor.

Žene zaposlene u agenciji „Kontiki” još pre dve nedelje „odradile su” svoj osmomartovski poklon – provele su četiri dana u Rimu. Pozavideće im mnogi na tome, ali kada rade na takvom mestu" A i imaju darežljivo rukovodstvo, lako im je da trknu i do večnog grada.

U „Dunav hrana grupi”, koja pod istim krovom objedinjuje „Imlek”, „Bambi – Banat”, Subotičku mlekaru i „Knjaz Miloš” žene čine većinu, ima ih čak 2.500 od 4.000 zaposlenih. Tijana Tadić, direktor za ljudske resurse u „Dunav grupi”, zato i kaže da je vrlo teško u takvoj situaciji odreći se tradicije, mnogo je onih gospođa koje su navikle na osmomartovsku pažnju. Da ne bi bilo potresa, a i da bi se ispoštovali kolektivni ugovori u kojima je zapisana obaveza da se radnicama uruči i poklon za Dan žena i ovaj put biće pripremljeni vaučeri, ne veći od četiri hiljade.

Ipak, RTS je poprilično zasladio praznik ženama koje u javnom servisu rade. Tri kilograma slatkiša u velikoj kutiji, kao da im ih je poslao lično Deda Mraz, uručeno im je dva dana uoči Osmog marta. Šta bi na to rekla Klara Cetkin, teško je reći.

R. Popović

--------------------------------------------------------

Ljubav se dokazuje drugim danima

Naši muškarci kao da ne razlikuju 8. mart od Dana majki. Poklone za praznik suprotnog pola oni kupuju za žene koje su ih rodile, mnogo ređe ili, makar, nemarnije za one koje će roditi njihovu decu. Možda su zato njihove devojke zadovoljne kada na taj dan dobiju bilo kakvu sitnicu, iako 8. mart doživljavaju kao proslavu ljubavi više nego kao sećanje na ravnopravnost polova.

Ivan Miražić (18), učenik, veruje da sme za sebe da kaže da u toku čitave godine dokazuje poštovanje i nežnost prema ženama.

– Ne smeju muškarci da koriste 8. mart kako bi se iskupili što ne posvećuju pažnju devojkama svakog dana. Uvek se setim da poklonim devojci cveće, ponekad i parfem. Pre svega, ne propuštam da pronađem darove za majku i druge žene u porodici – rekao je Ivan.

Daniela Lemić (18), učenica, ne traži od svog dečka ništa više od jednog cveta.

– Nije važno gde će da me izvede 8. marta uveče ili nekog drugog „posebnog” datuma, već kako će da se ponaša prema meni bilo kojeg običnog nedeljnog jutra. Tako će dokazati da lepo ponašanje na praznik žena nije samo izgovor za zanemarivanje ostalim danima – kaže Daniela.

Nenad Petković (20), student, raduje se 8. martu, ali samo zato što na taj datum pada rođendan njegovog brata.

– Ne marim za taj praznik, ponekad samo poklonim devojci neku sitnicu. Ne osećam pritisak okoline da bi Dan žena trebalo obeležavati, niti mi se neka devojka ikada žalila što sam propustio da je obradujem – opušten je Nenad.

Vukan Vujić (21), student, trgao se na spomen 8. marta, ali ne zato što se uplašio da je zaboravio na vreme da isplanira veliko iznenađenje.

– To je danas? Kupiću poklon mami, naći ću valjda nešto i za devojku. Ne obraćam mnogo pažnje na to, nijedna devojka me nije ukorila što nisam bio galantan na praznik žena – umirio se Vukan.

Sava Vukić (21), student grafičkog dizajna, neće ništa darivati svojoj majci, budući da je ona trenutno udaljena 600 kilometara.

– Izvešću devojku u šetnju i na piće, možda smislim još nešto... ne verujem mnogo da taj praznik može da ojača položaj žena, samo ga obeležim nekom počašću svojoj devojci. Ne slavim ga kao Dan žena, nego kao dan žene, one jedne koja je posebna za mene – priča Sava.

Ena Maksimović (21), student etnologije, misli upravo suprotno – da bi 8. mart morao biti politička svečanost ravnopravnosti polova, umesto lažno sentimentalnog praznika.

– Trebalo bi da je svaki drugi dan 8. mart, ali žene se ovde nikada neće izboriti za ista prava koja imaju muškarci. Stalo mi je šta ću dobiti tog dana, ali ne opterećujem se, važno je da se dečko ipak seti – Enino je mišljenje.

Branka Pantović (22), student ekonomije, ne slaže se sa svojom „sestrom”.

– Nema politika ništa sa tim, za mene je 8. mart praznik ljubavi. Ne plašim se da se taj dan izvrgnuo u licemerni izgovor muškaraca za nemarnost i grubost prema svojim lepšim polovinama u toku čitave godine. Dovoljna mi je neka skromna sitnica da bi me uverila u pažnju i ljubav dečka – reči su Branke.

Ivana Milev (20), student likovnih umetnosti, očekuje da će je danas obradovati – tata.

– On mi uvek nešto pokloni. Nikada nisam doživela da mi dečko priredi spektakularno iznenađenje na ovaj dan, ali to i ne tražim. I sitnica će mi prijati. Ne shvatam 8. mart kao važan dan, pa se ne brinem da li je to mamac za žene, mrvica bačena da bi se pomirile sa ignorisanjem svakog drugog dana – kaže Ivana.

V. V.

[objavljeno: 08/03/2008.]

Nastavak na Politika...