Izvor: Blic, 03.Nov.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograđani plaćaju najskuplje grejanje
– Ovo poskupljenje je užas. Grejanje je poskupelo za 30 odsto, radijatori su mlaki, a isključuju grejanje čim malo sine sunce. Svako malo pukne negde cev, pa nema grejanja ceo dan. Onda moramo da uključujemo grejalice na struju. I na sve to dođe još jedno poskupljenje. Ne pamtim kada je nešto poslednji put poskupelo 30 odsto – rezignirano priča Jova Ž. iz Novog Beograda reagujući na najnoviji skok cena centralnog grejanja u prestonici.
Za uvećanje kliknite ovde[+]
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Grejanje je od novembra u Beogradu skuplje za 30 odsto, pa umesto 64,37 dinara, cena iznosi 83,68 po kvadratu. Vlasnici poslovnog prostora grejanje će plaćati skuplje 15 odsto, dok je potrošna topla voda poskupela čak 50 odsto.
Nisu, međutim, Beograđani jedini kojima će računi za grejanje isprazniti novčanike. Centralno grejanje u Srbiji će ove zime biti papreno, mnoge toplane širom Srbije u poslednjih mesec dana su već podigle cene, dok one druge čekaju na odobrenje novih cenovnika. Pored poskupljenja u Beogradu, neprijatna vest o višim cenovnicima dočekala je i građane Pirota, gde su računi od ovog meseca viši za 10 odsto. Više račune za grejanje odnedavno imaju i žitelji Novog Pazara, što uskoro treba da očekuju i Valjevci i Užičani. Kao glavni razlog poskupljenja, toplane navode velike razlike u cenama grejanja i energenata, ali i činjenicu da su praktično već počele da primenjuju novu metodologiju. A ona praktično znači – kada poskupe energenti, poskupljuje i grejanje.
Iako je bilo najava da bi ovu metodologiju trebalo da propiše Vlada Srbije novom uredbom, takva odluka je izostala. Čini se, međutim, da su toplanama ostavljene odrešene ruke da takvu kalkulaciju ubuduće primenjuju. Upravo takvo objašnjenje dali su nam u Ministarstvu energetike.
– Cene grejanja su u nadležnosti lokalnih samouprava i one ih same određuju. Svaka lokalna samouprava može, ako tako odluči, da primeni novu metodologiju – navode u ovom ministarstvu.
S druge strane, predsednik Upravnog odbora Udruženja toplana Dejan Stojanović kaže da su poskupljenja opravdana.
– Ovoliki skok je posledica rasta cena energenata i višegodišnjeg ograničavanja poskupljenja – ističe Stojanović.
Bilo kako bilo, sa novom metodologijom ili ne, računi za grejanje su sve viši.
I pre nego što je Beograđane šokirala vest o poskupljenju grejanja čak za 30 odsto, Valjevcima je najavljeno poskupljenje te komunalne usluge, doduše za „samo" 15 procenata. U Kragujevcu je još u maju stigao zahtev za poskupljenjem od 18,1 odsto, ali prema poslednjim najavama direktora "Energetike” koja snabdeva većinu stanova daljinskim grejanjem, neće biti poskupljenja do kraja godine. Zanimljivo je da bi i s ovolikim poskupljenjem od blizu 20 odsto grejanje u Kragujevcu koštalo koliko i u Beogradu pre poskupljenja. Cena grejanja u Negotinu već je povećana za 15 odsto od početka grejne sezone, pa će umesto dosadašnjih 64,66 dinara, grejanje plaćati 72,42 dinara po kvadratu. Grejanje je poskupelo i u Kladovu od 1. oktobra za 10 odsto, pa sada košta 67,54 dinara. Ipak, ima i onih toplana koje se još drže stava da grejanje treba da poskupi tek kada poskupi gas, a među njima su i toplane u Boru, Nišu, Novom Sadu, Kikindi, Vršcu.
Poskupljenje u poslednji čas
– Da korekcije cene grejanja nije bilo, mi više ne bismo bili u situaciji da ispunjavamo svoje obaveze prema dobavljačima energenata, pre svega prema „Srbijagasu", a onda bismo došli u mnogo veći problem i u situaciji da možda i ne možemo da grejemo Beograđane – rekao je Zoran Predić, generalni direktor Beogradskih elektrana, objašnjavajući razloge drastičnog skoka ove usluge.
– Cene su poslednji put korigovane u januaru 2009. godine, a u međuvremenu cene energenata su značajno porasle. Samo gas, kao primarni energent, poskupeo je oko 50 odsto – rekao je Predić, i dodao da „cena grejanja nije mogla da pokrije ni osnovne troškove nabavke energenata".
Potrošači u Beogradu Elektranama ukupno duguju 5,2 milijarde dinara, od toga građani 3,8 milijardi, a poslovni prostor 1,4 milijarde dinara. Samo zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj, Novom Beogradu i u drugim ulicama duguju oko 60 miliona dinara.
M. Keranović
Godinu dana čekali Vladu
U Gradu Beogradu navode da su više od godinu dana čekali na konkretan potez Vlade Srbije koji bi pomogao da se reše odnosi između Grada i „Srbijagasa” i kojim bi se formulisao način formiranja cena gasa, kao i cena usluge daljinskog grejanja. Kako su saopštili iz Skupštine grada, „umesto očekivanih odluka Vlade, Beogradskim elektranama su iz meseca u mesec stizali sve veći računi za gas". Takva cena gasa, navode u Gradu, primorala ih je da povećaju cenu grejanja za 30 odsto. „Da takva odluka nije doneta, Beogradske elektrane bi za nekoliko meseci uvećale već ionako veliki minus na svom računu, što bi za posledicu imalo ugrožavanje redovnog grejanja Beograđana", istakli su u Gradu. M.K.
