Izvor: Danas, 20.Jan.2015, 00:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd je lud, stvoren za teatar
Nezavisno pozorište Le Studio nalazi se na Dorćolu, u Ulici Đure Đakovića (sadašnji, ali i predratni naziv: Venizelosova), a vlasnik je Francuz Žan Batist Demarinji.
Žan je završio filozofiju i književnost na Sorboni, a potom i režiju, i preko projekta koji je trebalo da obuhvati razne mediteranske zemlje, najpre se obreo u Maroku, a potom u Srbiji. Tu je i ostao, pre svega, kaže, jer mu se Beograd izuzetno dopao.
- Beograd je jako uzbudljiv grad, idealan >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << za pozorište, smatra on i veruje da čitava ta ideja angažovanosti pozorišta ovde ima smisla.
Stilski i tematski krug koji tim ovog pozorišta zanima jesu s jedne strane tzv. političko pozorište, a s druge strane pozorište koje je ispunjeno jakim umetničkim izrazom, koji seže do poetskog i eksperimentalnog.
- Akcenat je na zajedničkom kreativnom procesu, pa smo uključeni svi u kreiranje predstave, navodi scenografkinja Le Studia i predavačica na Novosadskom univerzitetu Sanja Miljković, i posebno ističe važnost pokreta kod glume, i korišćenje ne samo glasa već i svih drugih raspoloživih sredstava u pozorištu.
Nedostatak dramske edukacije u našem sistemu pre svega se vidi kroz to što postoji jedan jedini pristup, zbog čega je Žan bio potpuno iznenađen. U Francuskoj se gluma predaje kroz više pristupa i samo je takva varijantnost efikasna za dobru dramu.
- Beograd je takav grad, lud, životan, stvoren za pozorište, potvrđuje Sanja Miljković još jednom i podvlači da ljudi ovde veruju da je sve nemoguće; upravo je u tome bitnost pozorišta Le Studio, dokaz da ne postoji samo jedan izbor.
Ovakav koncept savršeno se nadovezuje na gostovanje francuskog filozofa Alena Badjua, koji je Beogradu upravo govorio o značenjima pojma nemogućeg, o razlikama između sreće i zadovoljstva, o fundamentalnim principima kako se svet može promeniti. Reklo bi se da je energija koju ovaj tim ulaže ravna upravo toj, revolucionarnoj, koja se traži od nas da bi svet bio drugačiji. Mobilisanje ljudi spram društvenih zbivanja česta je pojava, pa se od pozorišta takođe zahteva određena doza aktivizma.
No, ono što Le Studio posebno izdvaja jeste tendencija ka istančanom umetničkom izrazu, pa se izbegava „realizam“ i forsira jezički bogatiji sadržaj, sa mnoštvom likova (primer je komad „Pod Mlečnom šumom“), što zahtevnije za izvođenje. Ako se vodimo po Rilekovom stihu „I voleti treba jer ljubav je teška“, ovakav moto veliki je izazov i ovaj teatar savladava težine vrlo uspešno. Ovaj repertoar ne želi da podilazi publici, niti uopštenom ukusu.
Scenografkinja objašnjava koliko je presudno biti ego-free u umetničkom radu, posebno u pravljenju predstava u Le Studiu, jer je svaka predstava rezultat zajedničkog napora i vrednosti. Tako se ljudi vraćaju u Le Studio stalno, i time čine jednu intimnu porodicu. Scena je mala, publika je blizu glumaca, takoreći deo teksta, a svakako deo događaja, cene karata su niske, a ambijent je jedinstven: jedna privatna kuća, stepenicama nagore...
U ovom pozorištu skoro da ne postoji izraz „iza kulisa“ jer je sve vrlo otvoreno i svi su upućeni jedni na druge, nema granica, i fizički i emocionalno. Iako mu elitna publika nije jedini cilj, deluje da jeste prikladno za mentalne manjine - za uživaoce, rafinirane osluškivače reči i ambijenta, a kako ne bi bilo ako je smešteno u privatnoj, staroj kući u starom kraju? Mesta su vrlo ograničena, intimna atmosfera, što koncentriše energiju i intenzifikuje doživljaj.
Le Studio iza sebe ima mnoštvo radionica, seminara za usavršavanje profesionalnih scenografa, reditelja, i drugih, a takođe organizuje kurseve glume i mjuzikla, gde je donja granica 18 godina. Drugim rečima, ovo nije dramska edukacija i pedagoški usmerena nastava glume, naprotiv. Redovni repertoar počinje od februara i dostupan je na sajtu. Posebno se ističu tekstovi poput „Transibirska proza“, „Nemam da platim i neću da platim“, i pomenuto delo „Pod Mlečnom šumom“, a u maju će biti postavljena nova predstava pod nazivom „Parobrod istrajnost’’, koja tematizuje pitanje izbora: da li ostati ili otići.
Sledeći kredo Le Studia, ali i manifest bioskopa Zvezda gde se kaže da ne žele otići iz Beograda sada kada mu najviše treba(mo), a pod impresijom Badjuovog predavanja gde se objašnjava pojam nemogućeg kao neka vrsta pasivnosti a ne stvarno neostvarivog cilja, konačni odgovor glasi: ostati.
