Izvor: Politika, 26.Maj.2012, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd gluv na pozive iz Vučja
Udruženi zemljoradnici iz Žabljana izvezli prvu količinu mladog luka u Sloveniju
Žabljane kod Vučja – Selo neobičnog imena, kažu, ime je dobilo po žabama. Možda ih je nekada bilo ovde, ali sada se sigurno ne brčkaju po seoskim barama. Još pre desetak godina, slovenački biznismen Momčilo Jorgaćević, rodom iz ovog sela, očistio je kanale, isušio močvare, napravio malo jezero i proširio plodne oranice. Minule jeseni otišao je korak dalje. Proširio je jezero, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uredio utrinu na kojoj planira da podigne etno-selo, okupio poljoprivrednike i formirao Zemljoradničku zadrugu „Skobaljić“, nazvanu po vojvodi Nikoli Skobaljiću koji je u ovom kraju ostavio traga.
Prekjuče je iz Žabljana za Sloveniju krenuo prvi kamion sa četiri tone mladog crnog luka, kupusa, krastavaca i oko sedamsto kilograma ljutih papričica. To je prvi izvoz zadrugara koji imaju poverenja u svog Momu i koji su sa njim ušli u zadrugu.
– Juče je kamion bez ikakvih problema stigao u Sloveniju. To je prvi proboj u EU. Izvoz je realizovan preko moje firme u Ljubljani „Portal“ po dobroj ceni. Prva faktura vredna je 6.500 evra. Luk će se naći na slovenačkim pijacama, sklopiću ugovor i sa nekoliko velikih prodajnih centara u kojima imam dobre prijatelje. Iz Slovenije će naši proizvodi ići u druge zemlje EU – Italiju, Francusku, Španiju – kaže za „Politiku“ vidno zadovoljan poslovni čovek.
Jorgaćević se seća datuma kada je pre 32 godine otišao u Ljubljanu sa željom da uspe. Bilo je to 12. maja 1980. godine. Počeo je da se bavi ugostiteljstvom u malom iznajmljenom lokalu, a potom se iz godine u godinu širio. Danas je vlasnik prestižnog hotela „Portal“ u elitnom delu slovenačke prestonice, četiri restorana, a s ponosom ističe i „najlepšeg vinograda u Ljubljani sa petsto čokota“, zapošljava sedamdesetak ljudi.
Poljoprivredni proizvodi iz ovog kraja i ranije su stizali u njegove ugostiteljske objekte u Sloveniji gde se služe leskovački specijaliteti, ali sa raspadom Jugoslavije, taj put je presečen. Zato ga ovaj izvoz raduje, utoliko pre što su ga realizovali zadrugari.
Kaže da ideja o formiranju zemljoradničke zadruge u Žabljanu nije nova i da se rodila u Sloveniji. Prvo, zbog toga što u leskovačkom kraju imamo odlične poljoprivredne proizvode i, drugo, zbog migracije mladih prema severu.
– Migraciju mladih ljudi ne možete da zaustavite drugačije, nego da im pomognete. U Austriji bi svi otišli u Beč kada im država ne bi pomagala da ostanu tamo gde su rođeni, da čuvaju stotinak krava, da imaju šumu, da zarađuju dobro. U našem kraju nema industrije, nema posla, ali svi imamo zemlju. Ova zadruga je tako osmišljena da na malim površinama proizvodimo skupu robu. Trenutno ima deset članova, a ja hoću da se učlani celo selo, da ima sto članova i svi da dobijaju po jedan procenat. Da svako dobije kompjuter i projekat šta da proizvodi i svi da žive dobro od poljoprivrede. Verujem da će ideja uspeti. U EU je ova godina proglašena godinom zadrugarstva. Zamenik predsednika za tu oblast u Uniji je Petar Visk, bio sam kod njega i razgovarao o tome da svi zadrugari dobiju na poklon plastenike od po petsto kvadrata. Hoću Slovencima da isporučim mladi luk za Novu godinu – kaže naš sagovornik, nekadašnji republički rekorder u proizvodnji silaže.
U rodnom selu je do pre nekoliko godina imao osamdeset krava, ali ih je, nezadovoljan odnosom države, rasprodao. Sada ima sedamdesetak ovaca, a uskoro očekuje i desetak konja koji će biti prethodnica budućem etno-selu koje namerava da izgradi. Još pre 25 godina hteo je da otkupi od države utrinu, ali je odgovor stigao tek prošle godine kada je zapušten posed ponuđen na licitaciju. Moma je zakupio petnaest hektara, ozelenio, izgradio jezero, crkvicu, ima sedamsto samoniklih hrastova, sve je pokošeno i predstavlja ukras sela. Imaće igralište, parking za autobuse. Zapelo je oko ugovora u Ministarstvu poljoprivrede gde, kaže, već godinu dana čeka na prijem, pa da počne sa gradnjom.
– U Beogradu nemaju vremena za mene, a ja hoću da uložim milion evra. Pisali su i dekan i profesor Mitković sa Građevinskog fakulteta u Nišu, kako bi se i studenti uključili u gradnju etno-sela, ali nisu dobili odgovor. Završavam hotel sa pedeset ležajeva, a u srpskim kućama-brvnarama u etno-selu biće mesta za još pedeset ljudi. To bi moglo da bude gotovo do jeseni, do „Leskovačke roštiljijade“, sve zavisi od dozvole. Gosti će biti Slovenci, a najveća poseta očekuje se vikendom i u jesen, kada će moći da kupuju poljoprivredne proizvode – najavljuje Jorgaćević.
Milan Momčilović
objavljeno: 27.05.2012
