Izvor: Politika, 19.Jun.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd domaćin pet hiljada kardiologa
Evropski kongres o srčanoj slabosti biće održan u prestonici u maju 2012. godine, a dobijanje ove organizacije je veliko priznanje za Srbiju
Beograd je dobio organizaciju prestižnog Evropskog kongresa o srčanoj slabosti, koji će se održati u maju 2012. godine. Dobijanje kongresa je ne samo uspeh našeg vodećeg stručnjaka za srčanu slabost, prof. dr Petra M. Seferovića, već i čitave beogradske kardiološke škole iz koje on potiče. Proces kandidature trajao je tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine uz veoma jaku konkurenciju velikih metropola i striktne tehničke uslove koje je Beograd sa „Sava centrom” uspeo da ispuni.
Profesor Petar Seferović, načelnik Kardiologije dva, Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije i član Borda Asocijacije za srčanu insuficijenciju Evropskog udruženja kardiologa, u intervjuu „Politici” objašnjava o kakvom kongresu je reč.
– U pitanju je vrhunski međunarodni sastanak najvišeg ranga, koji će okupiti oko 5.000 kardiologa. Dodeljivanje njegove organizacije je izuzetna čast i veliko priznanje za Srbiju, našu medicinu i kardiologiju. Nekoliko generacija naših kardiologa imalo je isti san o integraciji u vrhunske internacionalne tokove. Nove generacije, međutim, mogu da urade više i vide dalje, jer stoje na „ramenima svojih učitelja".
Šta za našu kardiologiju i za srpsku medicinu znači održavanje ovakvog kongresa?
Evropski kongres o srčanoj slabosti je šansa za aktivno i još bolje uključivanje srpskih kardiologa u evropske tokove i značajan napredak u ovoj oblasti. Pored nesumnjivog edukativnog karaktera i mogućnosti za stručno usavršavanje naših lekara, kongres će imati i ekonomski značaj za grad Beograd, koji se procenjuje na oko pet miliona evra.
Kardiovaskularne bolesti su ubica broj jedan u svetu, a Srbija je posle Rusije i Ukrajine po broju umrlih treća u svetu. Kakav je značaj srčane slabosti, kao jednog od najopasnijih stanjau kardiologiji, za opšte zdravlje populacije?
Zbog svoje masovnosti i visoke smrtnosti, srčana slabost je jedan od najvećih problema savremene civilizacije. Najčešći uzroci srčane insuficijencije su angina pektoris i infarkt miokarda, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, bolesti srčanih zalistaka i bolesti srčanog mišića. Ona je povezana sa vidnom redukcijom fizičkog i mentalnog zdravlja, što dovodi do urušavanja kvaliteta života bolesnika. Kako prolazi vreme, bolest se obično pogoršava. Iako neki od bolesnika prežive više godina, progresija bolesti je odgovorna za ukupan mortalitet od 10 odsto godišnje.
Možemo lida utičemo na izmenu situacije?
Novi lekovi, unapređena organizacija zbrinjavanja ovih bolesnika, nove interventne metode i hirurške intervencije pružaju nadu da će u budućnosti prognoza obolelih od srčane slabosti biti bolja. Naš glavni zadatak je poboljšanje prevencije, blagovremena i tačna dijagnostika i adekvatno lečenje u ranoj fazi bolesti.
Koliko dugo je srčana insuficijencija predmet Vašeg interesovanja?
U oblast srčane slabosti sam ušao „na mala vrata", preko dugogodišnje aktivnosti i istraživačkog rada u vezi sa bolestima srčanog mišića i perikarda. Temelji ovog interesa su postavljeni devedesetih godina za vreme mog usavršavanja u Londonu i Hjustonu, gde sam imao prilike da sarađujem sa tada vodećim ekspertima u ovoj oblasti. Posle toga sam na Baylor koledžu u Hjustonu postavljen za gostujućeg asistent-profesora. Na osnovu ovog iskustva izabran sam u prestižni Savet za kardiomiopatije Svetske kardiološke federacije, a kasnije i u najuže rukovodstvo evropske radne grupe za bolesti srčanog mišića i perikarda. Poslednjih desetak godina sam intenzivirao istraživanja vezana za dijagnostiku, a posebno za lečenje srčane insuficijencije. Od velike je važnosti aktivnost u oblasti proučavanja novih lekova koji znatno poboljšavaju stanje bolesnika. Internacionalno priznanje za ove napore došlo je 2008. godine kada sam izabran u Bord Evropske Asocijacije za srčanu insuficijenciju.
Koliko je medicina uspešna u lečenju ovog teškog oboljenja?
Savremena medicina je u lečenju srčane slabosti uspešna ukoliko se ono započne na vreme ili otkloni uzrok srčanog popuštanja. U odmaklim stadijumima, kada dođe do trajnog oštećenja srčanog mišića, smrtnost ovih bolesnika je porediva sa teškim formama raka.
Kako vidite našu kardiologiju u vreme opšte krize?
Kardiologija je već decenijama jedan od najkvalitetnijih segmenata srpske medicine. To se ogleda u visokom nivou stručnog rada, brzom uvođenju i širokoj primeni novih, veoma efikasnih metoda, odličnim naučno-istraživačkim projektima i aktivnom prisustvu na internacionalnoj kardiološkoj sceni. Srpski kardiolozi su prevashodno kroz beogradsku kardiološku školu uspeli da, kroz vremena krize, održe visok nivo svog rada i nastave da ulažu u edukaciju mladih kadrova koji treba da nastave i poboljšaju ono što je do sada postignuto.
U„Politici” Vas pamte iz osamdesetih kao mladog internistu koji je dolazio u našu ambulantu i lečio zaposlene. Da li i danas novinari najugroženiji kada je reč o srčanim oboljenjima?
Novinari su poslednjih godina izloženi kardiovaskularnim faktorima rizika. U uslovima oštre konkurencije nivo svakodnevnog stresa kojem su izloženi je ogroman. Zato je neophodno novinare, kao nosioce „visokog kardiovaskularnog rizika", stalno podsećati da se korekcijom drugih štetnih navika može u značajnoj meri smanjiti rizik za teške bolesti. Posebno je važno da ne puše, vode računa o ishrani, fizičkoj aktivnosti, ali i da idu na redovne, preventivne kardiološke preglede, kontrolišu pritisak i kada je to potrebno, redovno uzimaju lekove.
Petar Popović
[objavljeno: 20/06/2009]
