Izvor: Glas javnosti, 31.Jul.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beloglavog supa truju kreozanom!
BEOGRAD - Specijalni rezervati prirode „Uvac“ i ´klisura reke Trešnjiceª su prirodna dobra od izuzetnog značaja, stavljena pod zaštitu prevashodno da bi se očuvao i razmnožio beloglavi sup, jedina preostala vrsta lešinara koja se gnezdi na području Srbije. Uloga ove ptice impozantne veličine u lancu ishrane u ekosistemu je jedinstvena i nezamenljiva.
Naime, njima su uginule životinje isključiva hrana, čime se sprečava širenje zaraze i na taj način se obavlja „prirodna >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << reciklaža“. Prilikom redovnog monitoringa kolonije beloglavog supa u SRP „Klisura reke Trešnjice“ u okviru projekta zaštite i obnove populacije lešinara Srbije sredinom juna, pronađena su dve jedinke beloglavog supa za koje se sumnjalo da su otrovani. Izveštaj o obavljenoj hemijskoj analizi Centra za toksikologiju VMA, koji je dostavljen Zavodu za zaštitu prirode Srbije, potvrdio je sumnje stručnjaka da je zaista došlo do trovanja.
Tim povodom razgovarali smo sa Bratislavom Grubačem, ornitologom, savetnikom za zaštitu ptica u Zavodu za zaštitu prirode Srbije i rukovodiocem Akcionog plana za zaštitu lešinara Srbije.
Ugrožena je i bezbednost ljudi
- Trovanje orlova-lešinara je veliki problem u Srbiji i na Balkanu. Trovanje tzv. štetočina se vrši veoma agresivnim i opasnim otrovima. Ono je danas ilegalno i nije usmereno protiv beloglavih supova i ostalih ugroženih vrsta, već protiv vrsta koje nanose štetu. Ranije su to bili vukovi, šakali, lisice, a danas je to najčešće usmereno na pse lutalice. LJudi više ne smeju da pucaju na njih i da ih eliminišu javno, pa se koriste podmukle metode, a jedan od njih je trovanje. Psi lutalice prave ogromne štete stočarstvu, često siromašnim ljudima na području valjevskih i sokolskih planina pojedu čitavo stado. Ti ljudi su očajni, bez zaštite države i bez ikoga ko bi im platio za tu štetu i zbog toga pribegavaju trovanju. Time ugrožavaju beloglavog supa, sure i druge orlove, divlje svinje i divljač. Često pored njih stradaju domaće životinje - psi i stoka. Na taj način se ugrožava opšta bezbednost ljudi. Srbija na taj način postaje nebezbedna i neatraktivna za lovni i eko turizam - pokušava Grubač da objasni suštinu problema.
Za trovanje se koriste jaki pesticidi kao što je kreozan, pošto su strihnin i cijanovodonik zabranjeni. U poslednjem slučaju trovanja, u gnezdu su pronađeni mladunče i njegova majka. Na perju je pronađen kreozan kojim se ptica umazala dok je uzimala hranu.
Sama organizacija suzbijanja trovanja je prilično komplikovana jer ona obuhvata više nadležnih inspekcijskih službi. Teško je detektovati takav problem na terenu. To obično rade lovačke organizacije, staratelji nacionalnih parkova i rezervata i njihovi čuvari ili rendžeri koji nalaze uginule životinje. Oni to moraju da prijave nadležnom republičkom ekološkom inspektoru ili republičkom inspektoru za veterinu. Oni zajedno sa policijom treba da uzmu uzorke da bi se uradila toksikološka analiza. Često se uopšte ne uzimaju uzorci ili se otkriju kasno, kada je životinja već u fazi raspada, pa ne postoje dokazi da je do trovanja došlo.
U okviru Akcionog plana za zaštitu lešinara predviđeno je suzbijanje negativnih pojava kao što je trovanje. Radi toga je pokrenuta inicijativa serijom sastanaka i predavanja u saradnji sa lokalnim lovačkim organizacijama, veterinarskim službama, veterinarskim i ekološkim inspektorima i policijom. Realnost je takva da se počinioci ovih nedela retko otkrivaju.
Trovanje iz očaja
- Sami seljaci znaju ko ima otrova i ko je tome sklon, a zna se i kome je nešto učinjeno. Retko ko to čini iz obesti ili zle namere već zbog očaja i štete koja je nekom učinjena. Sama kompenzacija štete ne postoji, pa su ljudi prepušteni sami sebi da rešavaju taj problem. Naš cilj je da edukujemo, da što više ljudi informišemo i utičemo na podizanje njihove svesti da to ne čine, pa smo širom Srbije distribuirali letak „ Zaustavimo trovanje životinja u Srbiji“. U najnovijoj inicijativi smo krenuli sa pregovorima da se zakonski reguliše da klanični otpad i uginula stoka koja nije otrovana ili zaražena završi na hranilištima za ptice i da se tako obezbedi dovoljna količina hrane za lešinare. Time će biti omogućen prirodni proces razgradnje organskih materija i time će se u krajnjem slučaju sprečiti gubitak važnih biogenih elemenata. Ukoliko se sva uginula stoka zakopava, to može da dovede do ozbiljnog ekološkog problema, jer se time eliminišu mikro i makro elementi koji su veoma važni u procesu kruženja materije u prirodi - ukazuje Grubač na potencijalne ekološke probleme velikih razmera.
Pregovora se i ulažu se veliki napori da se u rešavanje ove problematike uključi Ministarstvo za poljoprivredu, odnosno veterine. Grubač ističe da trenutno veliki problem na Uvcu predstavlja nekontrolisana divlja izgradnja vikendica. Ukoliko se nastavi sa tim, to područje će biti potpuno degradiran prostor. Time se ugrožava najveći potencijal pitke vode u Srbiji, a pored toga se ugrožava najveće stanište beloglavog supa. Posebna zanimljivost je da se broj ovih ptica u Srbiji sa 12 parova u 1992. godine povećao na 105 parova u ovoj godini, a 76 mladunaca je poletelo.
