Izvor: RTS, 12.Jul.2015, 19:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beli mantil privlači buduće srednjoškolce
Oni koji žele da budu keramičari, automehaničari ili moleri mogu da se nabroje na prstima jedne ruke. I dok više od trećine gimnazija nije uspelo da popuni mesta u prvom upisnom krugu, medicinske škole, kao i prethodnih godina, mogle bi da otvore nova odeljenja.
Sestra može da završi što ni lekar ne može - da li zbog tih reči koje često čujemo ili ubeđenje da će posle srednje škole lako naći >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << posao ili studije nastaviti na medicinskom fakultetu, tek ogroman broj malih maturanata sebe je zamislio u belom mantilu.
Zainteresovanih za užičku medicinsku školu bilo je za još dva odeljenja, a najpopularniji smerovi - medicinska sestra tehničar i farmaceutski tehničar.
"Tu su deca koja su se poslednja upisala i imala su oko i preko 90 bodova. Interesovanje je veliko kad je naša škola u pitanju zato što zaista imamo dobre rezultate rada", navodi direkotrka "Medicinske škole Užice" Bogdanka Đorđević.
Ista slika u celoj Srbiji. Najtraženije profile upisali su samo odlikaši. Poslednji na listi farmaceutskih tehničara u Nišu imao je 97 bodova, a buduća medicinska sestra u Leskovcu skoro 95.
I dok mnogi lekari zbog nemogućnosti da nađu posao ubrzano uče nemački, za medicinske sestre, izgleda, nema zime.
Sanja Smiljković, iz Udruženja medicinskih sestara i tehničara "Sestrinstvo" KCS-a, ukazuje da su medicinske sestre u nekoj prednosti, lakše dolaze do posla.
A one koje do posla ne dođu u zemlji, traže ga van nje. Lak put do posla, kažu u udruženju "Sestrinstvo", ipak, ne bi trebalo da bude najvažniji motiv.
"Udruženje 'Sestrinstvo' godinama se zalaže da se uvede psihološko testiranje za taj poziv. Jako je važno da imate empatiju i veliku dozu humanosti jer nemajući to vi ste promašili svoju životnu profesiju", kaže Smiljkovićeva.
Diploma medicinskih sestara je, na primer, priznata u Norveškoj, ali mogu da rade samo kao negovateljice. Razlog zbog kog se sestre teže od lekara odlučuju da odu iz Srbije, direktor Kliničkog centra vidi u mogućnosti da, nakon što se zaposle, nastave školovanje i tako povećaju platu.
"Mogu najčešće o trošku ustanove u kojoj rade da upišu i višu školu koju završe za dve godine, pa posle toga mogu da upišu strukovnu školu i čak specijalizaciju za medicinske sestre. Tako da, sestra dok radi može doći do stepena koji ima i lekar. Mala je razlika po nekom koeficijentu", smatra direktor "Kliničkog centra Srbije" Miljko Ristić.
I dok su prednosti brojne, starije kolege poručuju - neophodno je stalno usavršavanje, teški su uslovi rada, vreme će neretko provoditi pored teško obolelih pacijenata. Sve to, kažu, ide sa odlukom da se bavite jednim od najhumanijih zanimanja.
