Izvor: RTS, 26.Maj.2022, 17:33
Bebi uvesti dohranu tek po preporuci pedijatra, šta kažu gastroenterolozi
Dojenje je idealan početak života, najbolji i najzdraviji način ishrane beba. Međutim, to nije uvek moguće, a razlozi mogu biti mnogobrojni, od zdravstvenih problema, neupućenosti, do ličnih odluka majki da ne doje. Pedijatar gastroeneterolog prof. dr Vojislav Perišić savetuje da roditelji ne treba da uvode dohranu sami već uz konsultaciju lekara. Jelena Vasojević, viša medicinska sestra iz savetovališta "Halo beba" ukazuje da mame odustaju od dojenja iz straha, nesigurnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i nedostatka podrške.
Bez obzira na to koji su razlozi, statistički podaci ukazuju da 13,7 odsto majki u Srbiji isključivo doji bebe u prvih šest meseci života, a da se u svim ostalim slučajevima bebe hrane adaptiranim mlekom.
Prof. dr Vojislav Perišić savetuje da roditelji ne treba da uvode dohranu sami već uz konsultaciju.
Standardna mleka za bebe su, navodi, u prvom mesecu manje-više po sastavu slična ili ista.
Doktor Perišić ističe da pedijatri preporučuju dohranu određenog mleka u zavisnosti od toga kako se koje u njegovoj praksi pokazalo.
"Ako to mleko ne ide, onda se proba koja je formula ukusnija", rekao je dr Perišić napominjući da se ide na ozbiljnu ekspertizu ako beba ne podnosi neki od sastojaka.
Šta su mamama najčešće nedoumice Jelena Vasojević ističe da savetovalištu "Halo beba" ne preporučuju formule, već mogu da mame upute kod lekara na osnovu njihovih navedenih problema.
Naglašava da su pitanja za dojenje u najvećem broju kao zdrava stanja, zato što se mame susreću s različitim nedoumicama.
Komentarišući podatak da je tek svaka sedma beba do šest meseci dojena, Vasojevićeva kaže da je to zato što se odustaje na nekim preprekama koje je moguće prevazići.
"Odustaje se iz straha, nesigurnosti i nedostatka podrške. Mi uvek govorimo da dojenje nije samo posao za mame – fizički jeste, ali je podrška, pre svega porodice i najbliže okoline, društva i sistema jako bitna da bi se održala u nekom dužem periodu", ocenila je Jelena Vasojević.
Beba odbija i majčino i adaptirano mleko Doktor Perišić pojašnjava da najpre treba proveriti da li beba u usnoj duplji ima bilo kakvu anomaliju.
"Drugo, kakav je akt gutanja. Prvo samo s flašicom vode guta, pa onda vidimo kakav je osećaj kada uđe mleko u usta. Da li plače ili ne, da li je senzibilisani protivnik mleka. Ako je beba u četvrtom mesecu, daje se nemlečna hrana", objašnjava Perišić.
Interesantno je da je, iako je nemlečna hrana neukusnija, ona za bebu ukusnija od mleka i prihvatljivija. Ta nemlečna hrana je i apsolutno hranljiva, potvrđuje profesor.
Dodaje da postoje i druge varijante a to je da se daje nemlečna hrana bebama ispod drugog meseca, a to su pirinač, piletina, ulje i vitamini.
Vasojevića ističe da je bitno da uvek prvo ide dojenje, a da se onda po preporuci pedijatra bebi ponude mlečne formule.
Njih je, savetuje, neophodno pripremati na način koji je proizvođač prepisao da bi one imale svoje potpuno hranljivo dejstvo i da bi bile svarljive.
"Ako voda bude hladnija, molekuli neće dobro da se rastvore i onda beba tu hranu neće dobro da svari. Može se koristiti bilo koja voda, koja se prethodno prokuva i dovede do temperature koju je proizvođač označio", objasnila je ona.
Stroža kontrola bebi hraneU fabrici za proizvodnju hrane za bebe ističu da je način kontrole te hrane mnogo stroži od kontrolisanja hrane za odrasle koja može da se nađe na pijaci i u prodavnicama.
Dečija hrana je dijetetski proizvod, to znači da je nulta tolerancija na pesticide i upotrebu hemijskih sredstava.
U Srbiji dve fabrike proizvode hranu za bebe, sve ostale kašice i mleka su iz uvoza.
Prošle godine Granična sanitarna inspekcija zabranila je uvoz sedam tona adaptiranog mleka i 41 tonu hrane za decu zbog mikrobiološke neispravnosti i odstupanja na deklaracijama.
Odobren je uvoz 2.400 tona dečje hrane.
Ceo segment Zemlja roditelja u okviru Jutarnjeg programa RTS-a pogledajte u video-snimku na početku teksta.
.jpg)
