Izvor: Politika, 02.Avg.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bebi-bum u neolitu
Životni stil žena u jednom trenutku u praistoriji znatno se promenio – počele su da žive u stalnim naseljima, kuće su im postale toplije, a u ishranu beba uvele su kašice od žitarica
Znate li da svaka trudnoća ostavlja traga na zubu?, pita nas dr Sofija Stefanović, vanredni profesor na odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Dok sa dirljivom nežnošću uzima sićušne zube skeleta iz Lepenskog vira, koji potiču iz doba neolita, ova naučnica objašnjava:
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Kada se koren zuba preseče, na njemu se mikroskopom mogu videti naslage zubnog cementa, koje izgledaju poput godova na drveću. Prebrojavanjem tih naslaga možemo saznati koliko je živela vlasnica zuba. A kada žena zatrudni ta linija zubnog cementa postaje dublja i tamnija zbog nedostatka kalcijuma koji fetus „povuče”. Na osnovu tih tamnih brazdi možemo da ustanovimo koliko je žena imala dece, ne samo savremena žena, već i ona koja je živela u praistoriji. Uskoro započinjemo obimnu studiju koja će nam dati odgovore na pitanja zašto je u neolitu došlo do demografskog „buma”, kada je počinjao reproduktivni period žena tog doba i kada se završavao i koliko je dece u proseku rađala žena u praistoriji – ističe naša sagovornica.
Dr Sofija Stefanović ne krije ponos zbog toga što je deo prvog istraživačkog tima iz Srbije koji čine arheolozi i bioarheolozi sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je od Evropskog istraživačkog saveta dobio 1,7 miliona evra da bi kroz projekat BIRTH ustanovio zbog čega se u neolitu povećao broj stanovnika – da li je za to odgovoran novi način ishrane, odnosno uvođenje žitarica i ugljenih hidrata.
– Do neolita, odnosno do pre 7.000 pre nove ere, čovečanstvo je bilo na natalitetnom minimumu. U neolitu se prvi put povećao broj ljudi, a to znamo na osnovu toga što se povećao broj arheoloških lokaliteta. Međutim, do sada nismo našli biološko objašnjenje za ovu pojavu. Sada tražimo biološke dokaze uz pomoć skeleta sa Đerdapa, koji potiču između 10.000 i 5.000 godina pre nove ere. Na osnovu bioarheoloških ostataka, mi ćemo analizirati njihov način života i pokušaćemo da ustanovimo da li je promenjen način ishrane u vezi sa fertilitetom – kaže Sofija Stefanović.
Naša sagovornica dodaje da njen istraživački tim već ima rezultate pilot studije BEAN projekta, koja je rađena na 40 skeleta i koja pokazuje da je dužina dojenja u neolitu skraćena i konstatuje da se ovaj nalaz može dovesti u vezu sa porastom nataliteta.
– Ako znamo da je mogućnost začeća smanjena dok žena doji dete i ako znamo da su se u neolitu prvi put pojavile žitarice, logično je pretpostaviti da su mame mogle da ranije prestanu sa dojenjem i da u hranu ubace „papice” i „kašice”. Skraćenje perioda dojenja pozitivno je uticalo na fertilitet. Mi pretpostavljamo i da su neke namirnice, koje su, poput ribe, bogate cinkom mogle povoljno uticati na fertilitet. Osim toga, možemo da konstatujemo da se „stil života” žena u neolitu znatno promenio i to – nabolje. Naime, u neolitu ljudi počinju da žive u stalnim naseljima, kuće postaju toplije i žene dobijaju mogućnost da skladište hranu i više nisu pod stresom da li će gladovati i da li će imati krov nad glavom. Ako znamo da topla klima utiče na širenje karlice (u skandinavskim zemljama karlice žena su uže i duže), moguće je i da je poboljšanje vremenskih uslova dovelo do morfoloških promena ženskog tela – objašnjava dr Sofija Stefanović.
Po završetku ove studije, koja će trajati pet godina, srpski istraživački tim dobiće odgovor na pitanje zbog čega su bebe u neolitu umirale nakon porođaja, kolika je bila njihova porođajna težina i dužina, obim glave i razmak kukova. Na osnovu skeleta beba ustanoviće se čime su se majke hranile i to će biti prvi podaci te vrste u nauci. Najveći deo materijala koji će biti korišćen u ovom istraživanju jeste sa đerdapskog lokaliteta, gde je pronađeno više od 500 skeleta koji potiču iz neolita.
A za svega nekoliko meseci naši arheolozi dobiće odgovore na pitanja – kako je izgledao genom osam osoba koje su živele između 10.000 i 6.000 godina pre nove ere na teritoriji Đerdapa. Oni su u saradnji sa kolegama iz Majnca uspeli da rekonstruišu genom osam osoba iz neolita i mezolita, odnosno otkriju njihove fizičke karakteristike, boju kose i očiju i genetski potencijal za bolesti.
------------------------------------------------
Malo para za nauku
DrSofija Stefanović upravo se vratila iz Berlina u kome je održana evropska konferencija pod nazivom „Perspektivna Evropa: izgradnja budućnosti kroz nauku” koja je održana u cilju poboljšanja nauke na Balkanu. Domaćin ove konferencije bila je Nemačka akademija nauka Leopoldina, a konferencija je održana na inicijativu Angele Merkel, koja je u avgustu prošle godine organizovala prvu međuvladinu konferenciju o zapadnom Balkanu.
Iako je bilo predviđeno da srpsku delegaciju primi nemačka kancelarka, Angela Merkel je nepredviđeno morala da rešava problem grčke krize, a srpske naučnike je primio njen savetnik za spoljnu politiku i bezbednost Kristof Hausgen.
– Nas raduje što nemačka kancelarka Angela Merkel, koja se pre politike bavila naukom i doktorirala u oblasti fizičke hemije, i danas kroz političke mere snažno podržava razvoj nauke – ne samo u Nemačkoj, već i u celom regionu. Ona smatra da je razvoj nauke jedna od ključnih poluga za razvoj Balkana – kaže Sofija Stefanović i dodaje da se čak tri odsto ukupnog nemačkog budžeta izdvaja za nauku. U Srbiji se za razvoj nauke izdvaja 0,3 odsto iz republičkog budžeta što je alarmantno jer zemlje koje ulažu manje od 1 odsto, kako je naglašeno na sastanku u Berlinu, ne mogu da očekuju napredak svojih društava.
