Izvor: Politika, 29.Jul.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bebe sa slušnim aparatima
Dokaz da je metoda dobra je činjenica da 90 odsto ove dece kreće u redovnu školu. – Kako blagovremeno otkriti probleme sa sluhom
Provera sluha kod svake bebe na rođenju u Beogradu, osim u porodilištu Gradske bolnice, odnedavno se radi i u Institutu za ginekologiju i akušerstvo KCS u Višegradskoj, našem najvećem porodilištu.
– Već na rođenju može da se postavi sumnja na gluvoću neagresivnom metodom – malim aparatom koji se stavlja u uvo. Ako beba prođe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << taj test znači da čuje, a novorođenčad koja ne prođu test upućuju se na dodatne provere. Tako smo pomerili granicu otkrivanja ranog oštećenja sluha kod urođenih poremećaja. Na hiljadu živorođene dece, tako otkrivamo jedno do dva deteta sa ovim oštećenjem, znači u Srbiji godišnje bude 140 ove dece. Ovaj skrining povremeno rade i neki centri u Vojvodini, a radi se i u Nišu i Kragujevcu, navodi dr Branka Mikić, specijalista ORL, načelnik Odseka za audiološku rehabilitaciju Klinike za Otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.
Doktorka Mikić kaže kako je osnovni cilj pregleda beba da se dijagnoza oštećenja sluha postavi već s tri meseca, da bi najkasnije sa šest meseci mogla da započne rehabilitacija slušanja i govora ove male dece.
– Tako uspevamo da dobijemo u vremenu jer u tom periodu postoji mogućnost remodeliranja mozga. Ako to propustimo, deca sa ovim problemom nam stižu tek s godinu i po dana, kada roditelji zapažaju da deca ne progovaraju – upozorava dr Mihić.
Koliko je važno dobiti ovu bitku s vremenom govori i podatak da kada se rano utvrdi oštećenje sluha, beba dobija slušni aparatić već sa šest meseci, a ukoliko se radi o najtežim oštećenjima, čak i ranije. Posle nekoliko meseci rada sa slušnim aparatima, da bi se povećao efekat rehabilitacije, ova deca postaju i kandidati za ugradnju takozvanog veštačkog uva – kohlearnog implantata.
– Program ugradnje kohlearnih implantata se u Srbiji radi radi osam godina, a poslednjih šest godina Republički fond zdravstvenog osiguranja obezbeđuje ove implantate, koji su veoma skupi i koštaju između 16.000 i 20.000 evra. Uz veliko razumevanje RZZO oni se obezbeđuju za decu i ponekad za odrasle do 26. godine – navodi dr Mikić.
Da se skupa metoda, kojom deca izlaze iz sveta tišine, pokazala isplativom lekari vide, po rečima naše sagovornice, naročito sada kada stasavaju prve generacije dece kod kojih je urađena ova operacija:
–Utvrdili smo da je procenat dece koja kreću u redovnu školu preko 90 odsto. Do sada je ugrađeno oko 250 ovih aparata. Osobe sa implantiranim uvom imaju skoro normalan sluh, zato što je oštećenje bilo na nivou unutrašnjeg uva i onda se stimulacijom viših centara postigao gotovo normalan prag sluha. Pacijenti sa implantom mnogo bolje čuju nego što bi to mogli čak i da nose najbolji slušni aparat.
Kada se beba ne budi na jak zvuk ili kada se ne može umiriti majčinim glasom, neki su od prvih znakova koji govore da beba ima problem sa sluhom. Tek kasnije se primete problemi s govorom jer se govor zbog gluvoće ne razvija na vreme.
Radoje Kujović, sekretar Saveza gluvih i nagluvih Srbije, kaže kako je od velikog značaja što se danas mnogo toga čini da se gluvoća otkrije kod sve mlađe dece .
– Vrlo je važno da deca koja imaju problem sa sluhom budu prepoznata što ranije i pravilno lečena, ali i zaista uključena u nastavu. Nove medicinske metode omogućile su deci da mogu da uče i školuju se na ravnopravan način i to treba iskoristiti, kaže Kujović.
Olivera Popović
objavljeno: 30/07/2010
.jpg)
