Izvor: Politika, 15.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Batine umesto izvinjenja
Kupac u Srbiji je neinformisan, bez prava na izbor, a najviše novca troši na hranu, kažu u Pokretu za zaštitu potrošača
Srpski kupac je, ocenjuju stručnjaci povodom Svetskog dana potrošača, u grupi najsiromašnijih na Starom kontinentu. Njegova potrošačka korpa još je bez "pancira", iako je krajem pretprošle godine donet Zakon o zaštiti potrošača. Za razliku od njegove evropske "sabraće", nedovoljno je informisan, bez mnogo prava na izbor, često ne može da zadovolji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osnovne životne potrebe. Najviše novca troši na hranu i najčešće ne zna kome da se požali kada ga trgovac izigra. Statistički, on ima platu od oko 300 evra, a za pokrivanje januarske potrošačke korpe, prema podacima Ministarstva trgovine, bilo mu je potrebno 10 odsto više novca. Za razliku od 2001. godine kada je bezmalo tri plate "punilo" jednu prosečnu korpu, ovo se može tumačiti kao poboljšanje.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da to nikako ne treba shvatati kao zadovoljavajući nivo životnog standarda. Prema rečima Petra Bogosavljevića, predsednika Pokreta za zaštitu potrošača, realna kupovna moć je veštački uzdignuta, jer najmanje građana Srbije može da se uokviri u ram sa slikom prosečnog kupca.
– Postoji grupa onih koji kupuju u skladu sa željama, ne obazirući se na cene. Najviše je, ipak, potrošača koji ne mogu da zadovolje ni osnovne potrebe – kupe hranu i plate komunalije. Zbog monopola na tržištu, njihovo pravo na izbor je ograničeno. Za mnogo manje novca kupuju skuplju robu nego kupci u okruženju – kaže Bogosavljević i dodaje da je položaj potrošača na nezavidnom nivou zato što država i trgovci još ne shvataju da su zahtevi kupaca aksiom u tržišnoj privredi i da njihov glas mora da se čuje.
Prema njegovim navodima, domaće tržište je preplavljeno robom lošeg kvaliteta, posebno obućom, odećom i tehnikom. Bogosavljević se protivi stavu da je naše siromaštvo uzrokovalo pad kvaliteta robe na tržištu.
– Nisu srpski potrošači manje inteligentniji od Engleza, koji odavno pazare po pravilu "nisam dovoljno bogat da kupujem jevtine stvari". Ovde se već godinama toleriše uvoz nižerazredne "bofl" robe. Ipak, moram da istaknem da su po pitanju kvaliteta osnovnih životnih namirnica, stvari u poslednjih nekoliko godina, išle naruku ovdašnjim kupcima. Primera radi, 1996. godine čak 85 odsto uzoraka mleka nije ispunjavalo osnovne mikrobiološke standarde. Sada se situacija osetno promenila nabolje – veli Bogosavljević.
On ističe da se često zaboravlja na položaj kupaca u unutrašnjosti. Gotovo je nemoguće, kaže Bogosavljević, upoređivati prestoničko i, recimo, bujanovačko tržište.
– To su dva različita sveta. Tamo je odnos prodavca prema kupcu mnogo suroviji. Nedavno se Pokretu javio Bujanovčanin koji je u radnji kupio kompjuter. Iako nov, uređaj je počeo često da se kvari. Kada je majstor pogledao računar, ustanovio je da su u kućištu postavljeni stari sastavni delovi. Kupac se požalio prodavcu i, umesto izvinjenja, umalo da dobije – batine! U unutrašnjosti se često prodaje roba kojoj je istekao rok, a pravo na reklamaciju se veoma teško ostvaruje – kaže Bogosavljević, koji ovakve potrošače upućuje da se jave nekom od udruženja koje će ih u skladu sa Zakonom za zaštitu potrošača, informisati o njihovim pravima.
Od prošlogodišnjeg 15. marta, ocenjuje Bogosavljević, pa do današnjeg dana nabolje se promenilo to što je stopa inflacije svedena na razumnu meru i što je došlo do oživljavanja poljoprivredne proizvodnje. To je uticalo na poboljšanje kvaliteta proizvoda. Međutim, broj zaposlenih je smanjen, spoljnotrgovinski deficit je povećan, a sadašnji uslovi kreditiranja podstiču nerealnu tražnju, analizira Bogosavljević.
A. Nikolić
[objavljeno: 15.03.2007.]
.jpg)
