Izvor: Politika, 01.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Barokna bajka Boke
Iako bez odbrambenih zidina oko grada, za Turke neosvojivi Perast danas pleni ljubomorno čuvanim kulturnim uticajima Mletačke republike Samo kamen sa Hvara i Brača uzidan u plemićke palate, crkve, mandraće i ponte za barke zna sve vekovne tajne nadaleko čuvenih pomoraca Perasta. Zagledan u Verige, najuži prolaz Boke Kotorske, ovaj gradić iznedrio je najbolje moreplovce srednjovekovne Venecije, Austrije i Rusije, do danas sačuvavši veliki deo lepote iz svog zlatnog doba krajem 17. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i početkom 18. veka.
Iako bez odbrambenih zidina oko grada, za Turke neosvojivi Perast danas pleni ljubomorno čuvanim kulturnim uticajima Mletačke republike. Uz pobožni mir ostrva Sveti Đorđe i razigranu lepotu Gospe od Škrpjela ovaj biser Crnogorskog primorja priča pravu baroknu bajku.
Spokoj Svetog Đorđa čuvaju kamene zidine i vitki čempresi ispod kojih su zauvek usnuli srednjovekovni meštani Perasta. Ipak, prostrani vrt ovog benediktinskog samostana krije davno napuštene topove, podsećajući na vremena kada je ovo mesto molitve bilo za Perast spas od gusarskih najezda.
Mračnom i zatvorenom Sv. Đorđu svojom vedrinom i otvorenošću parira susedna Gospa od Škrpjela. Svakog 22. jula proteklih šest vekova iz desetina malih barki okićenih javorovim grančicama zaore se sve do Orjena pesme poput "Oj, vesela veselice, vesele ti oči imaš..." U smiraj dana kada obronci planina porumene, stanovnici Perasta u barkama opkoljavaju Gospu od Škrpjela i obnavljaju viševekovni zavet, zasipajući ovo ostrvo kamenjem uz zvuk crkvenog zvona. Ova drevna svetkovina, Fašinada, datira od 1452. godine kada su dvojica braće Mortešića u toku predvečernjeg ribarenja na škrpjelu, odnosno hridi koja viri iz mora, pronašli ikonu Bogorodice sa Hristom u naručju.
Čudotvorna ikona
Prema legendi, teško bolesni ribar je dotakao ikonu i istog časa ozdravio, a Gospa je potom Peraštane čuvala od besa gusara koji su vršljali Bokom. U znak zahvalnosti čudotvornoj ikoni podigoše najpre ostrvce, vekovima potapajući krupno belo kamenje i ukupno oko 1.100 barki i brodova, a potom i hram Gospi od Škrpjela. Freske čuvenog Peraštanina, Tripa Kokolja učinile su unutrašnjost ove svetinje još impresivnijom, a oko 2.000 srebrnih zavetnih pločica ne samo što prikazuju detalje pomorskih borbi sa različitim izazovima mora, već dokazuju koliko su pomorci bili zahvalni Gospi za sačuvan život na pučini. Osim pomoraca, Gospi su u zahvalnost i molitvu za milost darovale i majke, sestre i žene... Tako da muzej ovog hrama obiluje slikama jedrenjaka, pokućstvom i ikonama, među kojima jedna oduzima dah. Ikona Bogorodice, koju je jedna Peraštanka čekajući muža da se vrati s pučine, izvezla od svoje kose tako da su anđelčići izvezeni sedim vlasima.
Na ovom školju je i mala jednostavna zgrada sa kamenim klupama, takozvana Pomirbena dvorana, u koju su Peraštani zatvarali zavađene meštane dok se pomire. Ukoliko se za trideset dana ne bi pomirili, slali bi ih da im presudi venecijanski dužd. Ovaj običaj bio je inspiracija i čuvenom don Branku Sbutegi da na početku raspada SFRJ predloži da se u Pomirbenu dvoranu dovedu Milošević, Tuđman, Kučan, Bulatović Izetbegović i Gligorov. Međutim, dobri stari običaj nije ispoštovan.
Sličnost s Venecijom
Ova dva prelepa školja ne zasenjuju lepotu Perasta, koji je u svom vrhuncu ličio na Veneciju. Njegova pomorska škola je imala takav ugled da je Petar Veliki u Perast slao sinove znamenitih plemićkih porodica da se obučavaju kod poznatog matematičara i moreplovca Marka Martinovića. Zahvaljujući pomorstvu nikle su monumentalne barokne palate dvanaest plemićkih porodica, poput Bujovića, Zmajevića, Marinovića, Balovića, Viskovića, Smekja...
Turisti koji odsednu u palati Balovića znaće kako je letovao Njegoš, koji je u ovom zdanju napisao pesmu "Paris i Helena" ili "Noć skuplja vijeka". Ipak, u renesansno-baroknoj palati Bujovića danas je smešten Muzej grada Perasta, čiji brojni eksponati, dokumenti, nameštaj i slike najvernije dočaravaju ekonomske i kulturne vrhunce u burnoj istoriji ovog gradića.
Među čak 18 crkava, gradom dominiraju impresivni zvonici crkve Sv. Nikole i Gospe od Rozarija. Ipak, mnoge znamenitosti bogate istorije Perasta danas su zarasle u bršljan kao da je još na snazi anatema, koju je svojevremeno na ovaj grad bacio papa Klement. Samo pokoji Peraštanin, kome je morska so duboko urezala bore, seća se priče o tome da je Perast bio jedanaest godina isključen iz Katoličke crkve, jer je kotorski sveštenik Bizantije ubijen na oltaru crkve na ostrvu Sv. Đorđe.
Međutim, koprenu nebrige na nekada velelepnim palatama i crkvama polako skida vetar novca. Naime, meštani sve češće svoja zdanja prodaju stranim diplomatama u penziji, domaćim bogatašima i ugostiteljima, pri čemu i najskromnija kuća nije jeftinija od pola miliona evra. Mada su pojedina barokna zdanja dobila novi sjaj, stari duh bokeljskih ribarskih i pomorskih porodica polako iščezava. Doduše, ne u potpunosti. I dalje su pomorci iz Perasta na ceni i plove po stranim morima, ali će se i požaliti da su im nelojalna konkurencija Filipinci, koji za male pare žele da rade na prekookeanskim brodovima. Uprkos svemu Peraštani su tradicionalno ostali pomorci koji uz stihove "... pjevajući zvjezdi na peraškom žalu, na otoku malu..." ne zaboravljaju na zahvalnost svojoj zaštitnici Gospi od Škrpjela
Nenad Radičević
[objavljeno: 01.09.2006.]
