Izvor: Glas javnosti, 24.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke ne spuštaju cenu kredita
BEOGRAD - Odluka Narodne banke Srbije da smanji referentnu kamatnu stopu, prema kojoj banke ravnaju svoju kamatnu politiku, sa 17,75 na 16,5 odsto, po svemu sudeći neće pojeftiniti dinarske kredite stanovništvu i privredi, barem ne odmah, iako bi se to moglo očekivati. Prema objašnjenju guvernera Radovana Jelašića, NBS je odlučila da snizi svoju osnovnu kamatu, pošto su u ovom momentu faktori koji doprinose inflaciji slabiji od onih koji je sprečavaju.
Nije dovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Naime, dizanjem referentne kamatne stope, poskupljuju krediti, što umanjuje tražnju za pozajmicama, a zatim i potrošnju, čime se ublažava inflacija. Zbog toga je NBS tokom protekle godine u više navrata podizala ovu kamatu, pa je sa početnih 10 odsto u januaru stigla na 17,75 procenata u oktobru. U skladu sa time, sadašnji pad bi trebalo da bude dobra vest za sve koji bi da uzmu dinarski kredit, ali kako upozoravaju bankari, sniženje od 1,25 odsto nije dovoljno da obori postojeće kamate.
Tako Goran Milićević, član uprave Komercijalne banke, objašnjava da je tržište u Srbiji nefleksibilno, čak i sa stanovišta tražnje, tako da se u ovom momentu ne može tvrditi da će pasti kamate na dinarske kredite.
- To bi po definiciji trebalo da se dogodi, ali videćemo da li će ova odluka NBS zaista i pojeftiniti izvore finansiranja banke, u kom slučaju bi pale kamate. Sada, samo dan pošto je snižena referentna stopa, to je teško reći, već treba pustiti da prođe bar mesec dana da bismo videli pravi efekat - poručuje Milićević.
KREDITI VEZANI ZA EVRO
Većina kredita odobrenih u Srbiji vezana je deviznom klauzulom za evro ili švajcarski franak, što znači da na njihovu cenu referentna kamatna stopa Narodne banke ne utiče direktno. Upravo zato, cena ovih kredita nije se prošle godine menjala sa podizanjem osnovne kamate centralne banke, ali su zato svi krediti, od gotovinskih do stambenih, redovno poskupljivali kako je rastao euribor, odnosno kamata po kojoj evropske banke međusobno pozajmljuju novac.
Prema podacima NBS, u prvih 11 meseci prošle godine, od ukupne dinarske kreditne aktivnosti banaka prema stanovništvu, skoro 80 odsto su činili krediti sa deviznom klauzulom, što pokazuje da promena referentne stope na većinu kredita u Srbiji nema direktan efekat.
