Izvor: Danas, 11.Dec.2014, 00:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Bankarski“ kriminal i naše propadanje
Kao redovnom čitaocu vašeg lista poznato mi je da se temeljno i kritički odnosite prema brojnim temama koje obeležavaju našu stvarnost. Povodom teksta o uticaju rizičnih kredita na finansijsku stabilnost zemlje (objavljen u petak, 5. decembra, pod naslovom „Problem samo kod manjih banaka“) biću slobodan da vam uputim nekoliko predloga i sugestija.
S obzirom da autor u tekstu navodi reči ekonomiste Milojka Arsića, da bi u problemima među državnim bankama pored Srpske >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << uskoro mogla da se nađe i Jubmes banka, verujem da bi vašoj čitalačkoj publici bilo interesantno da nešto sazna o toj banci. Iz više razloga: ova banka postoji od 1979. godine, a ime je skraćenica od Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju. Iako se o njenom poslovanju veoma malo zna (osim uopštenog da je bila specijalizovana za kreditiranje jugoslovenskog izvoza), privukla je pažnju krajem osamdesetih, kada je posle poraza na 8. sednici na mesto direktora postavljen Ivan Stambolić.
U svakom slučaju, tokom godina ova banka je u stručnoj javnosti slovila za malu ali solidnu, sa sposobnim menadžmentom. Čak i danas, kada se pogleda berzanski prospekt JUBMES-a, sa podacima za protekle tri godine, vidi se kontinuirani rast bančine aktive i pasive. Pa i posmatrajući tabelu o adekvatnosti kapitala (vi ste je objavili, kao ilustraciju teksta), što predstavlja zvaničnu procenu NBS, stoji podatak da JUBMES ima 33,43 odsto adekvatnosti, i po tom parametru je u samom vrhu domaćeg bankarskog sektora. Međutim, problemi su počeli ove godine, kada je prema nerevidiranom šestomesečnom bilansu uspeha iskazan gubitak od oko 115 miliona dinara, da bi prema devetomesečnom bilansu taj gubitak dostigao oko 257,62 miliona dinara. Ne treba previše pameti da se ovi podaci dovedu u vezu sa činjenicom da je jedan od krupnijih akcionara ove banke bio i nedavno uhapšeni Miroslav Bogićević. Sada je na čelu Upravnog odbora banke Zoran Lilić, nekada predsednik SRJ i kadar SPS-a.
Imajući sve to u vidu, nameću se neka pitanja koja bi vredelo postaviti menadžmentu ove banke, kao i ekonomskim stručnjacima. A odgovori su bitni ne samo zbog „prava javnosti da zna“, već i zbog blagovremenog upozoravanja na ono što se sprema, jer je realna pretpostavka da su u nekim prethodnim situacijama i ljudi iz vrha banaka svesno, iz ličnog interesa, a na štetu svoje institucije, bili jaka karika u lancu ovog vida organizovanog kriminala.
Smatram i da ocena ekonomiste Arsića, izneta u vašem tekstu - da su najugroženije male banke - zavređuje širi osvrt: Ako neka banka propadne, pa njen „zdrav deo“ (kao u slučaju Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Privredne banke Beograd ili Univerzal banke) preuzime Poštanska štedionica, a neizvršene obaveze pokrije država iz republičkog budžeta, šta smo (tj. po koju cenu) zapravo dobili u pogledu održavanja finansijske stabilnosti zemlje? Ili je pravo pitanje, s obzirom ne enormne troškove pokrivanja gubitaka propalih banaka, nismo li zapravo svi propali, s obzirom da je trošak budžeta trošak svih nas, ni krivih ni dužnih.
Aleksandar Cvetković, Beograd
