Izvor: Politika, 27.Jun.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankari zakočili projekat budućnosti
Iako je agencija za strana ulaganja SIEPA podržala valjevsku firmu „Elbi” za program liofilizacije sa trista hiljada evra, taj novac je na dugom štapu jer izostaje podrška banaka
Valjevo – Taman kada je sklopio skoro sve kockice, inženjer Živorad Cvetković, vlasnik valjevske firme „Elbi“, doživeo je razočaranje. Umesto da nova fabrika sa dva pogona za proizvodnju liofilizatora najsavremenijih uređaja za sušenje voća, povrća i mesa putem dehidracije na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << niskim temperaturama, kao i linijom za sam proces tretiranja namirnica već radi sve je odloženo do daljeg. Naime, za pokretanje proizvodnje potrebno je oko 300.000 evra koliko je za ovaj projekat odobrila Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), ali više od mesec dana taj novac stoji na dugom štapu, jer nijedna od desetak banaka kojima se Cvetković obratio nije pristala da izda garanciju, što je uslov za povlačenje odobrene sume.
Naprosto, kao da su se bankari uplašili da će ih ako podrže program liofilizacije koji inače Nasa nekoliko decenija koristi u postupku pripremanja hrane za astronome, pogoditi neki meteor ili slično nebesko telo. U razgovoru za naš list inženjer Cvetković objašnjava da je ovaj program država, odnosno SIEPA ocenila kao jedan od najboljih u proteklih nekoliko godina. Uloga neke od banaka je da garantuje da će „Elbi“ izgraditi objekte za novu fabriku i zaposliti 50 radnika.
– Na prostoru industrijske zone u Valjevu podigao sam dva objekta koji su u završnoj fazi i izgradio solarnu elektranu snage 200 kilovata, jer se prilikom prerade hrane sistemom liofilizacije troši dosta energije. Istovremeno, potrebno mi je 50 radnika i to odmah. Za radove na ovom projektu iz sopstvenog budžeta, odnosno matične fabrike „Elbi“, koja je afirmisani domaći proizvođač elektroopreme, uložio sam više od 1,5 miliona evra. To je matičnu fabriku dovelo u situaciju povećanog kreditnog zaduženja koje uredno vraćamo, ali ta okolnost je, koliko sam razumeo, glavni razlog zbog čega bankari odbijaju davanje garancije. Obratio sam se na adrese skoro deset banaka čiji su predstavnici odlazili oduševljeni posle onoga što su videli i čuli na terenu da bi potom, pozivajući se na postojanje mogućeg rizika, odbijali da izdaju garanciju. Razočaran sam njihovim procenama i iskreno očekivao sam da se takmiče koja će pre da ponudi garanciju, jer su od ovog nesporno kvalitetnog programa mogle da imaju siguran profit i druge brojne benefite. Ako je ovaj program prepoznala država i maksimalno ga podržala, ne razumem strah bankara. Doduše, posle svega otvoreno se nameće pitanje o potrebi za osnivanjem, konkretno u Valjevu, specijalizovane lokalne banke koja će biti vetar u leđa ovakvim i sličnim projektima – kaže inženjer Cvetković, žaleći što do kraja ove godine neće moći da pusti u rad jedinstvenu fabriku sa dva izuzetno perspektivna programa a istovremeno će izostati i zapošljavanje 50 radnika. Međutim, i pored neskrivenog razočarenja on je siguran da će proizvodnja startovati čim njegova matična firma „Elbi” prikupi dovoljno sredstava, odnosno oko 300.000 evra koliko je iznosila podrška države, i dovede investiciju do kraja. Naravno, postoji i mogućnost da se ovaj scenario promeni ako se neka od banaka predomisli i u međuvremenu ponudi garanciju, u šta naš sagovornik ne veruje.
Inače, inženjer Cvetković kaže da fabrika za proizvodnju uređaja za liofilizaciju kao i linija za tretman voća, povrća i mesa ovim postupkom treba da bude pelcer za jedan novi pristup razvoju poljoprivrede i očuvanju sela u valjevskom kraju a potom i celoj Srbiji. Svi oni koji se odluče da kupe liofilizator moći će u hali preko puta konkretno da vide šta su njegovi finalni proizvodi. Ovaj uređaj je proizvod pameti „Elbijevih“ inženjera a pokazao nam je i prve izuzetno uspele probne uzorke jagoda, kruške, kajsije, sremuša, ali i teleće šnicle u vakuum pakovanju posle naglog sušenja na niskim temperaturama. Primera radi, tona mesa obrađena u liofilizatoru teška je svega 100 kilograma sa rokom trajanja 25 godina uz apsolutno sačuvane sve hranljive i druge sastojke.
– Moja vizija u okviru budućih projekata koji će se oslanjati na ovu proizvodnju i tehnologiju a koje sam nazvao „Plodovi valjevskih planina“ i „Program velikog preporoda“ jeste da svaka hladnjača, zadruga, poljoprivredni klaster, selo i veće gazdinstvo ima liofilizator. Više nema dileme, proizvodnja hrane je naš najveći potencijal, ali i tradicija u čemu treba primenjivati nove tehnologije. Liofilizacija je vrh, jer dosta je bilo izvoza voća, povrća, pečuraka, lekovitog bilja i drugih proizvoda u vrećama i gajbama. Kupcima u zemlji i inostranstvu naše plodove treba da nudimo u pakovanjima sličnim onim koja nose sa sobom astronauti prilikom odlaska na svemirske misije. To je istina i realnost a ne nekakvi izmišljeni „rizici“ i debela hladovina – poručuje inženjer Živorad Cvetković.
Budo Novović
objavljeno: 28.06.2013.
