Izvor: Politika, 17.Avg.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Banja” za lečenje nemara
Pančevo – Kraj malog vidno zapuštenog bazena u kukuruzištima kraj Omoljice činovnici Mesne zajednice poboli su tablu sa upozorenjem da je zabranjeno kupanje u „banji", a zabranu je osnažilo i osoblje lokalne ambulante koje je na klupi kraj bazena zaheftalo papir na kojem stoji da se kupanje zabranjuje „zbog pojave infekcije". Tako se brojnim kupalištima u Pančevu i okolini – čije su vode, nalazom stručnjaka pančevačkog Zavoda za javno zdravlje, nepodobne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za letnja opuštanja – pridružila i omoljička „banja".
Da ne bude zabune, reč „banja" ovde nije stavljena pod navodnike zato što se radi o pukom narodnom verovanju da voda iz arteskog bunara u kukuruzištu nešto leči – lekovitost ove vode je nesumnjiva, navodnici su zbog izgleda „lečilišta" koje, ni 41 godinu pošto je otkriveno, niko nije našao za shodno da uredi bar toliko da mu ne priliči epitet sramotno zapuštenog.
Omoljička „banja" nastala je 1968. godine kada je na ovom mestu „Naftagas" pokušao na dubini od preko 800 metara da nađe naftu. Voda koja je pokuljala umesto nafte, pretpostavlja se, dolazi sa dubine od oko 650 metara, a 1999. dva profesora i jedan magistar potpisali su nalaz Instituta za rehabilitaciju iz Beograda u kojem stoji da voda spada u mineralne i lekovite i da bi se mogla koristiti za lečenje gastrointestinalnih i reumatskih oboljenja i za rehabilitaciju posle ortopedskih povreda. Temperatura joj je 30,5 stepeni. Analizu je platila opštinska uprava.
Osim nekoliko neispunjenih obećanja, to je uglavnom sve što je opština, odnosno sada grad Pančevo učinio da se voda koristi na polzu naroda. Meštani, koji su saznali i pre zvaničnih analiza o lekovitosti vode, donosili su od kuća metalnu burad do arteskog bunara, punili ih vodom i „banjali se". Onda je selo izgradilo bazen od četiri kvadratna metra (?!), da bi 1994. od dobrovoljnih priloga Omoljičana i uz pomoć Rafinerije Pančevo bio izgrađen veći bazen, od 32 metra kvadratna, u kojem se tiskalo uvek bar desetak onih koji su ovde tražili leka.
Sava Mijatović, viši referent u Mesnoj kancelariji Omoljica, kaže da je selo izdvojilo ove godine 300.000 dinara da malo uredi „banju", ali za ono što je godinama bilo zapušteno, to nije dovoljno. Mesna zajednica je pokušala da proturi projekat uređenja „banje" kroz NIP, ali je nadležna opštinska komisija, pre no što je predlog stigao u Beograd, predlog stopirala.
I, najzad, dogodilo se ono što je moralo. U samo četiri dana ovog meseca u lokalnu ambulantu javilo se 14 osoba sa jasnim znacima „kontaktnog dermatitisa". Zajedničko obolelima je bilo da su se kupali u omoljičkoj „banji".
Dr Jelena Marić, šef odseka za higijenu vode u pančevačkom Zavodu za javno zdravlje, kaže za „Politiku" da je u uzorcima uzetim iz bazena 8. avgusta pronađeno više vrsta patogenih bakterija, a među njima i vrlo nezgodna ešerihija koli, koja ukazuje na fekalno zagađenje bazena. Voda bazena „banje" nije ranije ispitivana, jer, kažu, niko to nije tražio. A nije tražio jer analiza mora da se plati. Nalog da se uzmu uzorci naložio je ovoga puta pančevački Sekretarijat za zaštitu životne sredine, tek pošto je prijavu, zbog pojave zaraze, podneo jedan gradski odbornik.
Mijatović kaže da su se Omoljičani ne toliko zbog rezultata analize, već zbog kožnih oboljenja suseda koji su se kupali u bazenu „banje", uplašili i ne koriste kupke. Vodu sa arteskog bunara, pak, donose i dalje kanisterima i piju. Niko im nije rekao da je to zabranjeno iako je poslednja analiza vode na izvorištu obavljena pre deset godina.
Miodrag Šašić
[objavljeno: 18/08/2009]
.jpg)
