Izvor: BKTV News, 15.Jul.2014, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanska posla: Alergični na promene
Jugoistok Evrope ili veći deo Balkana „alergičan“ je na strukturalne društvene promene. Reč je o mentalitetu naroda, tradiciji etničkog karaktera, unutrašnjim i međuetičkim konfliktima, ali i obazrivom pristupu Zapadne Evrope prema Balkanu.
Balkanska politika u mnogo čemu je etničkog i patrijarhlanog tipa sa primesama izrazitog političkog liderstva, ali i raznih oblika otpora naročito kod opozicije kada neko drugi treba da sprovodi reforme.
Premijer Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Aleksandar Vučić u intervjuu za američku TV stanicu Si-En-Bi-Si kaže:
„Kakve god reforme pokušate da sprovedete na Balkanu, bez obzira da li je reč o Srbiji, Bosni ili Hrvatskoj, to je ‘gore od pakla’, ali ja sam apsolutno posvećen i opredeljen za to i verujem da ćemo biti uspešni. Naš posao je da uradimo domaći zadatak u naredne tri-četiri godine, a onda će na članicama EU biti da odluče da li žele da prime Srbiju u članstvo ili ne”.
Kulturološke, političke i ekonomske promene na Balkanu dolazile su u najavećoj meri sa Zapada i to svojevremeno iz Austrougarske monarhije, Nemačke, Francuske i Velike Britanije. Posle Drugog svetskog rata Balkan je bio podeljen na Jalti i u većem delu je bio u zoni uticaja SSSR-a. Bivša Jugoslavija je od 1950. godine bila okrenuta Zapadu i SAD, te je na neki način predstavljala zapad na istoku Evrope. Posle 1990. godine Istočna Evropa i države Balkana koje su bile pod uticajem Rusije otvaraju se prema EU i Zapadu.
Politička „sudbina“ Balkana je usmerena prema EU, pre svega Nemačkoj preko podunavske regionalne geopolitičke strategije. Mađarska, Rumunija i Bugarska, ali i Slovenija, Hrvatska i Grčka članice su EU. Van dometa EU za sada su Srbija, BiH, Crna Gora, Makedonija i Albanija. U interesu Evropske unije je da ekonomski objedini Zapadni Balkan.
Posle ratnih devedesetih godina prošlog veka i neefikasne tranzicije od 2000. godine do danas Srbija, BiH i Crna Gora se suočavaju sa globalnim zahtevima reformi i promena ekonomskih, socijalnih i radnih navika koje su već deo života EU. Istina, i sama EU prolazi kroz težak period koji se kreće od recesije, deflacije do ekonomske stabinlnosti. Balkan je i dalje problematičan za EU, ali je i nužnost za stabilnost Evrope i budućnost EU. Zbog toga premijer Vučić u intervijuu za američku TV stanicu kaže:
„Apsolutno sam opredeljen i posvećen sprovođenju reformi u Srbiji, pre svega u cilju stvaranja povoljnije klime za poslovanje i privlačenje investicija, i verujem da će taj proces biti uspešan“.
EU traži stabilni pravni, ekonomski i politički sistem i uređenost koja omogućava trnsfer kapitala, investicija i ideja. Premijer Vučić s pravom kaže: „Nećemo čekati bilo kakvu podršku ili pomoć EU. Moramo da se uhvatimo u koštac sa teškim pitanjima. To je za nas veoma teško, jer se suočavamo sa jednim od najvećih fiskalnih deficita u Evropi, što znači da ćemo morati da preduzmemo mere za fiskalnu konsolidaciju što će biti teško za naše ljude“…
„Ali, odlučni smo da uradimo, želimo da budemo deo EU kao zdrava zemlja, koja će moći da stvori bolju poslovnu klimu i ne očekujemo od drugih da reše sve naše probleme“.
Dolazi vreme kada će Balkan umesto da bude „bure baruta“, postati „krčag zlata“.
Tomislav Kresović
The post Balkanska posla: Alergični na promene appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
