Izvor: Blic, 20.Maj.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkan insajt: Kosovo mora da reši problem nestalih Srba
Ako Priština bude istražila sudbinu više od 400 nestalih nealbanaca na Kosovu, pokazaće da joj je stalo do svih građana bez obzira na njihovu etničku pripadnost, ocenjuje se u analizi Balkan insajta (Balkan Insight).
Po objavljivanju knjige bivše haške tužiteljke Karle del Ponte u kojoj se pominju navodi o trgovini organima zatvorenika, usledile su optužbe Beograda i negiranja Prištine i Tirane koje su zasenile osnovnu stvar - da li je dokazano ili ne da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bilo trgovine organima.
Niko, kako se dodaje, ne negira da je oko 400 ljudi, uglavnom Srba, nestalo na Kosovu posle rata. Oni su deo od oko 2.000 ljudi koji se i dalje vode kao nestali u konfliktu, dve trećine njih su Albanci.
"Sada je vreme da vlasti u Beogradu, Prištini i Tirani u potpunosti istraže šta se dogodilo tim ljudima i da oni koji su prekršili zakon, odgovaraju", ukazuje u analizi.
Ocenjuje se da dokazi iz žute kuće u albanskom mestu Burel u koju su navodno dovođeni ljudi kojima su uzimani organi, tragovi krvi i kese za infuziju, jesu sugestivni, ali nekompletni, i zahtevaju dalju istragu kako bi se utvrdilo šta se dogodilo.
Međutim, dokazi o otmicama na Kosovu i prebacivanju u Albaniju su, kako se ocenjuje, solidniji. Navodi se da su poznata imena, datumi i mesta otmice, samo nekoliko tela je pronađeno, a zahtevi za otkup su nepoznati. Takođe, postoje svedoci koji su videli ili učestvovali u organizovanju transporta zatvorenika u kamionima preko granice u severni deo Albanije.
"Sedam različitih ljudi, bivših pripadnika OVK, pružilo je novinarima detalje o onome šta su videli ili uradili", dodaje se dalje.
Sve se to dogodilo posle 12. juna 1999. kada su NATO i UNMIK bili aktivni na Kosovu, a NATO prisutan i u Albaniji. Te organizacije, kako se ocenjuje, dele odgovornost za istragu o onome šta se dogodilo u oblastima pod njihovom kontrolom.
Kosovske i albanske vlasti, takođe, imaju odgovornost da istraže te navodne zločine. One mogu da ostave po strani Burel i usredsrede se na to kako je oko 400 nealbanaca nestalo nakon rata.
Kosovo koje želi da bude priznato, može da pokaže da je mesto u kojem pravosuđe funkcioniše, gde svi stanovnici mogu da žive bez obzira na etničku pripadnost. Ozbiljna istraga će pokazati da je ono posvećeno vladavini zakona.
Albanija, zemlja koja se priključuje NATO i koja je prva potpisala novu konvenciju UN protiv nestalih, može da pokaže da poštuje ljudska prava.
Misije UN i EU na Kosovu, kako se dalje dodaje, moraju da ohrabre kosovske vlasti da učine pravu stvar. Suviše dugo su izbegavale da izazivaju kosovske lidere iz straha od ugrožavanja krhke stabilnosti na Kosovu. Ali, Kosovo neće biti stabilno sve dok je prisutno pitanje nestalih, kao i zločinaca na slobodi.
Vašington, piše dalje u analizi, mora da izvrši pritisak na Prištinu i Tiranu da sprovedu brze i ozbiljne istrage i da sude svakome za koga se utvrdi da je prekršio zakon. Snažan uticaj američkih ambasada na Kosovu i u Albaniji, posebno američke otpravnice poslova u Priština Tina Kajdonou (Kaidonow) ne dovodi se u pitanje.
Omogućavanje zločincima da prođu nekažnjeno, dovodi u opasnost stabilnost Kosova. Što duže bude nerešeno pitanje nestalih a ozbiljne optužbe neispitane, obe strane će manipulisati tim pitanjem u političke svrhe. A, pojedinci koji su počinili otmice i moguća ubistva ostaju na slobodi.
Svaka ozbiljna istraga mora, naravno, da uključi i oko 1.500 kosovskih Albanaca koji su nestali tokom rata. Srbija može da učini mnogo više i sazna šta se dogodilo tim ljudima i da sudi onima koji su ubijali civile ili sistematski prebacivali tela civila sa Kosova u Srbiju 1999.
Dovođenje pred lice pravde onih koji su počinili zločine na svim stranama, jeste od suštinskog značaja za trajni mir, zaključuje se u analizi Balkan insajta.
