Izvor: Politika, 29.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balerina među oblacima
Iako nezaposlena, Vesna Bućan (26) uživa dok upravlja avionom i ne sumnja da je izabrala pravi poziv
Građena kao balerina, nežna, ženstvena i tiha, plavooka Beograđanka Vesna Bućan obara stereotipe o pilotima. Za dobrog letača više nisu presudne ni godine. Njoj je 26. Ako bi neko odbio da sedne u avion kojim ona upravlja, imao bi velike šanse da ispadne "glup u društvu". Vesna ima profesionalnu i instrumentalnu dozvolu za letenje i iza nje je 235 sati letenja na raznim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tipovima aviona.
Jedina je žena letač u Srbiji i s lakoćom dovodi avione na visine od preko deset kilometara. Sigurna je u sebe i svoje znanje i jedino što može da poremeti njena nadmudrivanja sa oblacima i vetrom jeste poneki zavidni komentar: "Gle, gle, još jedna kuhinja je ostala prazna".
– Odmalena sam želela da postanem pilot. Prvo sam otišla u Jatovu pilotsku akademiju u Vršcu, a onda sam prošla obuku u privatnoj avio-kompaniji "Prince Aviation". Školovanje sam završila u Jatovoj pilotskoj akademiji na dvomotornom tipu aviona. Verujem da sam dobar pilot. Ali, vreme prolazi, a posla nema. Počeću da verujem da su oni koji veruju da su žene pomešale kuhinju sa kokpitom u većini – kroz osmeh objašnjava Vesna.
Iako ima profesionalnu dozvolu za saobraćaj, nije prošla na konkursima domaćih avio-kompanija. Leti samo kad uštedi dovoljno da plati sate letenja. Jedan sat letenja košta nekoliko stotina evra. U januaru je očekuje obnova dozvole, šestočasovna avantura na nebu, ali još ne zna da li će poći u susret ovom izazovu. Ne zbog straha od provere, već zbog matematike: šest pomnoženo sa više stotina evra – mnogo za nezaposlenog pilota.
– Pitam se da li će se meni vratiti uloženi novac, trud, učenje. Uvek sam dobijala odlične ocene, imam najbolje pismene reference kapetana sa kojima sam letela na opserverskim letovima na avionu F-100 i nemoguće je da sam "na zemlji" zato što sam loš pilot – objašnjava Vesna.
Ako i postoji pravilo da se žene ne zapošljavaju u domaćim avio-kompanijama kao piloti, ono je prećutno. Niko to neće reći naglas, pa do Vesne samo povremeno stiže glas "dobronamernih prijatelja" da pronađe drugo zanimanje. Kako drugačije objasniti komentar: "Devojčice, nadam se da imaš plan B u životu"?
Šta ako ga nema?
– Od svog prvog leta, 1999. godine, sanjam da budem pilot u avio-saobraćaju. Nisam jedina devojka koja je prošla obuku za letenje, ali ostale su se zaustavljale kod sportske dozvole. U mom slučaju, let nije samo egzibicionizam, već potreba i, nadam se, profesija.
Da bi se tokom obuke uklopila i bila "jedna od njih" pristajala je na muška pravila igre. Trčala je za fudbalskom loptom, oprobala se i u bilijaru, a posle laširanja, prvog samostalnog leta, sve kolege su pokazale da je tretiraju kao ravnopravnu: usledio je tradicionalni letački pozdrav – šut u zadnjicu. Za sebe kaže: "Ja sam tvrdoglava, uporna, i, ako treba, mogu da budem i naporna".
Neki su oduševljeni njenom hrabrošću da uleti u "muški" vazdušni prostor, drugi su uvređeni što se drznula da menja podelu poslova na "muške" i "ženske".
– Konkurišem i u stranim avio-kompanijama, ali oni traže nekog ko ima viši sati letenja, a za to je potrebno mnogo para. Ipak, nadam se da ću ja postati prva žena pilot u domaćem saobraćaju. Razočarala bih se kad bi mi neko rekao da se neću profesionalno baviti letenjem. Onda je bolje da nikad nisam ni osetila draž letenja. To bi bilo kao da devojčici pruže najlepšu lutku, dozvole joj da se sa njom igra, a onda joj kažu: Nikad je nećeš imati – kaže na kraju Vesna.
Jelena Stevanović
[objavljeno: 29.12.2006.]
