Izvor: Politika, 04.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bakterije (pre)čistači
U beogradskom Institutu za multidisciplinarna istraživanja osmislili delotvorne i isplative postupke uklanjanja tri najveće ekološke pretnje u Srbiji
Godišnje se u Srbiji nagomila od šest do sedam miliona tona pepela pokraj termoelektrana koji prekrije oko 1.800 hektara obradivog zemljišta, što najviše ugrožava životnu sredinu.
Ako ukupnu količinu podelimo s brojem stanovnika, naša zemlja je na prvom mestu u svetu! Samo u Obrenovcu svake godine nagomila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se deset miliona tona elektrofilterskog pepela, tako nazvanog prema načinu pročišćavanja u dimnjaku (elektrofilteri).
Iskorišćenje pomenutog otpada na licu mesta nametalo se kao jedini izlaz i zato su naučnici iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja u Beogradu, utemeljenog još 1970, osmislili postupak u kojem ga prerađuju u hidraulično vezivo, keramiku, staklo i staklokeramiku. Maltene preko noći dojučerašnje smeće postalo je tražena sirovina u građevinarstvu i građevinskoj industriji.
Prema rečima dr Miroslava Nikčevića, istraživača u ovoj naučnoj ustanovi i vrsnog stručnjaka za životnu sredinu, zračenje je svedeno na meru nekoliko puta manju od dozvoljene, a veliki postotak pepela može da posluži kao sirovina za spravljanje klinkera istiskujući glinu u spravljanju cementa. Jednim potezom postignuta su tri cilja: očuvanje okoline, smanjenje potrošnje struje u proizvodnji i zamena prirodnih i neobnovljivih minerala.
Ozdravljenje uspelo
U poduhvat su uključeni Ministarstvo nauke i Evropska unija, a s beogradskim istraživačima sarađuju „Elektroprivreda Srbije”, Fabrika pločica „Zorka–nemetali” iz Šapca, „Betonjerka” iz Čačka i Fabrika cementa „Holcim” iz Paraćina.
Fabrička dvorišta i privremena odlagališta, u kojima se decenijama gomilaju najpogubniji zagađivači, drugi su veliki razlog za glavobolju. Najčešće odgovorni smatraju da su sve preduzeli ako smetlišta ograde gubeći iz vida – zbog nemara, nebrige ili neznanja – da smrtonosne hemikalije i škodljiva ulja završavaju u ocednim vodama koje uveliko napajaju vodovodi. Najopasnija su organska jedinjenja iz hemijske, petrohemijske i industrije pesticida.
„Korišćeni su različiti postupci, većinom skupi i nedelotvorni”, objašnjava dr Miroslav Nikčević. „Sarađujući s Poljoprivrednim fakultetom u Zemunu, mi smo osmislili kako da u uklanjanje zagađenja upregnemo biljke i bakterije naseljene na tom području (autohtone). Mikroorganizmi ih razgrađuju i ostavljaju za sobom neškodljive materije, ugljen-dioksid i vodu.”
Prvo pokazno (pilot) postrojenje, u kojem su ispitane odabrane bakterije i biljke (crvena detelina i razne trave), sagrađeno je na veoma zagađenom zemljištu Rafinerije nafte u Pančevu. Pre započinjanja zahvata izmereno je 60 grama svakojakih ulja u kilogramu zemlje, a posle 40 dana jedva dva! Nakon tri meseca već su zasejane biljke koje su bez ikakvih smetnji rasle, što potvrđuje da je ozdravljenje (remedijacija) uspelo.
Riba jede štetočine
U sličnim poduhvatima rastinje upija teške metale u nadzemni izdanak koji se posle kosidbe upotrebi kao biomasa za sagorevanje. Količina metala postepeno opada, naposletku se tu zasadi drveće ili poseju usevi. Pod okriljem Instituta za multidisciplinarna istraživanja godinama se proučavaju biljke s najboljim učinkom u izvlačenju teških metala i najpodesnije rastinje za potonje gajenje na istima mestima. Na spisku ispitivanih su suncokret, soja i kukuruz.
Slično spontano obnavljanje može uroditi na oranicama poprilično uništenim rudarskom delatnošću kojih nije malo u našoj zemlji. Na pojedinim područjima u slivu Timoka, zatrpanim jalovinom iz borskog rudnika, imate utisak da ste volšebno obreli na nekoj beživotnoj planeti.
Nije zgoreg naglasiti da je cena ovih objedinjenih postupaka niža od one koju ugovore pojedine strane kompanije kod nas.
Treća velika nedaća se u skoroj budućnosti može ispostaviti najpogubnijom: nedostatak ispravne pijaće vode. Srbija se sve više suočava s nestašicom, naročito u sušnim danima i sedmicama. Prilike dodatno otežava zagađenje površinskih, a u znatnoj meri i podzemnih tokova. U Vojvodini na mnogim izvorištima povećan je iznos organskih materija i arsena. Ni kakvoća vode za piće u središnjoj Srbiji nije zadovoljavajuća, zato što se u vodojaže (Garaši, Gruža, Vrutci, Ćelije, Grlište itd.) ulivaju organski otpaci izazivajući neobuzdano umnožavanje mikroorganizama.
Najdelotvorniji i najčistiji vid iskorenjivanja jeste ubacivanje riba koje se hrane štetnim mikroorganizmima.
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 05.05.2008]
