Izvor: Politika, 10.Nov.2012, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bakterije koje jedu knjige
U Narodnoj biblioteci Srbije prvi put će biti obavljena mikrobiološka istraživanja rukopisne i štampane građe
Majmuna koji pije mastilo Horhe Luis Borhes svrstao je među izmišljena bića u svom priručniku fantastične zoologije. To je zanimljiva priča o stvaranju i neobičnom biću koje se, kada pisac završi svoj rad, hrani ostacima mastila. Prevario bi se onaj ko bi pomislio da slično biće ne postoji u stvarnosti: doduše nije majmun, ali je bakterija i, da, hrani se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mastilom. Da li simbolizuje propadljivost svega ljudskog, zaborav koji razjeda ljudska dela, time se stručnjaci iz Narodne biblioteke Srbije, Instituta za molekularnu genetiku i genetički inženjering i beogradskog Biološkog fakulteta, neće baviti – prepustiće takve misaone konstrukcije sklonima filozofiranju i sanjarenju. Oni će se naredne godine posvetiti ozbiljnom naučnom radu: mikrobiološkim istraživanjima vredne rukopisne i stare štampane građe iz trezora nacionalne biblioteke, odnosno proceni nivoa mikroorganizama na zbirkama starih i retkih knjiga. Uprošćeno govoreći, utvrdiće koje su se bakterije i gljive nastanile između listova, posle čega sledi novi zadatak: kako se izboriti sa njima? Sa stručnjacima iz Odeljenja za zaštitu, konzervaciju i restauraciju Narodne biblioteke radiće kolege iz Instituta za molekularnu genetiku, gde će se obavljati istraživanja vezana za bakterije, i Biološkog fakulteta, koji će raditi ona u vezi sa gljivama.
Projekat čiji je nosilac Narodna biblioteka većinski finansira Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko), koja će obezbediti 80 odsto sredstava, dok će dvadeset odsto potrebnog novca izdvojiti Narodna biblioteka iz sopstvenih sredstava. To je inače prvi put da Unesko direktno finansira neki projekat nacionalne biblioteke i prvi put da se na građi koja se čuva u ovoj instituciji obavljaju mikrobiološka istraživanja. Vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije Dejan Ristić kaže da je ovaj projekat naša nacionalna komisija poslala Unesku kao prvi na listi iz naše zemlje.
– Rok za realizaciju je 31. decembar naredne godine. Po završetku projekta postaćemo regionalni centar u toj oblasti za jugoistočnu Evropu. To znači da će kod nas biti rađene analize za sve zainteresovane institucije kod nas i iz regiona, kao i da ćemo kontinuirano vršiti edukaciju u redovnim intervalima, jednom ili dvaput godišnje – naglašava Ristić.
Mikroorganizmi izazivaju strukturne, hemijske i estetske promene na papiru i pergamentu. Najčešće se hrane celulozom i uz pomoć enzima koji luče razgrađuju lance celuloze čineći hartiju krtom. Ima i onih koji se hrane lepkom, raznim nečistoćama, masnim flekama, a već pomenuta bakterija koja jede mastilo nastanila je jedan dokument u Arhivu Srbije koji je tako temeljno počela da tamani da su umesto slova ostale praznine, dok je ostali deo papira bio netaknut. Razvoju mikroorganizama koji na ovaj ili onaj način razgrađuju pisanu i štampanu građu pogoduju određeni mikroklimatski uslovi – objašnjava konzervator mr Katarina Kocić iz Odeljenja za zaštitu, konzervaciju i restauraciju.
– U magacinima gde se čuvaju knjige i stari rukopisi temperatura bi trebalo da bude između 18 i 20 stepeni, a vlažnost vazduha između 50 i 55 procenata. Vrlo je važno da se održavaju konstantne vrednosti u prostorijama jer sve ispod ili iznad toga pogoduje razvoju mikroorganizama, a naročito velike oscilacije u temperaturi ili vlažnosti – kaže mr Katarina Kocić.
Odnedavno, tačnije od oktobra, u depoima Narodne biblioteke ugrađeni su uređaji za merenje vlažnosti vazduha tako da sada vrednosti mogu da se prate 24 sata.
– Uređaji su povezani preko posebnog servera na tri kompjutera: šefa depoa, načelnika odeljenja za restauraciju i načelnika tehničko-bezbednosne službe. Imamo i opciju da u slučaju da se nešto desi ne samo što se automatski uključuje alarm, već taj alarm ide i preko mobilnih telefona. Površina naših depoa je 16.000 kvadratnih metara i oni su najveći u jugoistočnoj Evropi – objašnjava Dejan Ristić.
Posle ovih ispitivanja, sledi osmišljavanje projekta koji će se baviti suzbijanjem štetnih bakterija i gljiva. U Odeljenju za zaštitu, za uništavanje podstanara koji oštećuju svoje „domaćine“ knjige, koriste „veloksi“ (veloxy) sistem za sterilizaciju građe.
– Ona se ubacuje u specijalna pakovanja iz kojih se posebnim uređajem crevom izvlači kiseonik. Građa ostaje zatopljena u pakovanju bez kiseonika, a procenjeno je da je potreban 21 dan kako bi svi mikroorganizmi koji koriste kiseonik bili uništeni. Uz to, dodaje se i timol, supstanca koja isparava na vazduhu, kako bi bile uništene i anaerobne bakterije koje ne koriste kiseonik i spore – objašnjava mr Katarina Kocić.
Jelena Čalija
objavljeno: 10.11.2012.
